News

AMEC – Drugačiji vidovi edukacije u medicinskom sektoru

Prof. dr Miloje Tomašević, direktor udruženja AMEC, smatra da savremena edukacija ne podrazumeva samo klasičan vid predavanja, već je ključ u maksimalnoj interakciji sa učesnicima. Tako je deo planiranih aktivnosti ovog udruženja praćenje i primena domaćih i svetskih inovacija, izrada i objavljivanje stručnih radova, udžbenika i drugih publikacija, učešće na domaćim i stranim skupovima lekara, u nacionalnim i internacionalnim projektima iz oblasti medicine kao i edukacija studenata medicine i srodnih fakulteta. Miloje Tomašević Možete li nam reći sa kojim je ciljem osnovan AMEC? AMEC (Akademski medicinski edukacioni centar) je osnovan maja 2013. Osnivači i članovi AMEC­-a su lekari, prevashodno kliničari, profesori medicinskih fakulteta i mlađi saradnici, koji za zajednički cilj imaju sprovođenje kontinuirane edukacije i usavršavanje lekara i drugog medicinskog osoblja u raznim oblastima medicine. Skoro ste, po ugledu na svetske trendove, pokrenuli stručne Webinare. Kažite nam nešto više o tome. AMEC vrši uslugu kompletne organizacije webinara (definisanje teme, obezbeđivanje moderatora i predavača, promocija na društvenim mrežama i putem emailova, snimanje sa tri HD kamere, montaža, emitovanje uživo). Koristimo studio za snimanje webinara, koji može da primi do četiri sagovornika, optičku internet mrežu za neometani streaming, svu potrebnu audio i video opremu za materijal najvišeg kvaliteta. Koji je najveći skup koji organizujete? Prolećna kardiološka radionica je najveći i najvažniji skup koji organizujemo, a broji oko 800 učesnika. Jednako su važne i Prolećna dijabetološka radionica, Radionice opšte prakse, Jesenja pulmološka radionica i brojne manje radionice koje organizujemo u toku godine. Kakva je veza između organizacije događaja i razvoja različitih oblasti medicine? Savremena edukacija ne podrazumeva samo klasična predavanja „ex cathedra″ već maksimalnu interakciju sa slušaocima. Samo dobro organizovana, podržana najsavremenijom tehničkom i elektronskom opremom, edukacija ima smisla. Vrlo je teško u današnje vreme zaokupiti pažnju slušalaca-­lekara, pa je neophodna perfektna priprema edukatora i kontinuirano praćenje najnovijih stavova i preporuka Evropskih udruženja za pojedine oblasti medicine. Koji su vaši dalji planovi? Planiramo da ideje o interaktivnoj edukaciji uz prikaze bolesnika i kliničkih slučajeva širimo dalje u region. Gledanost naših vebinara iz meseca u mesec raste, sve je veća i van naše zemlje. Takođe, na radionicama imamo sve više učesnika iz regiona – cilj nam je da postanemo regionalni lideri u edukaciji lekara. Po čemu, u poslovnom smislu, pamtite proteklih 10 godina? Osnivanje i razvoj AMEC-a, širenje mreže, uključivanje sve većeg broja korisnika, sve kvalitetnija edukacija lekara različitih profila je najveći poslovni napredak poslednjih godina. Kako je izgledao vaš poslovni put od tada do sada? Bio je u potpunosti posvećen edukaciji edukatora i lekara praktičara. Sva iskustva koja smo godinama unazad skupljali na evropskim edukacionim događajima primenili smo kod edukacije naših lekara i naišli smo na odobravanje i zadovoljstvo korisnika. Na šta ste posebno ponosni u prethodnoj deceniji? Pokazali smo da su mogući i potpuno drugačiji vidovi edukacije, zasnovani na praktičnim prikazima i interakciji sa slušaocima. Događaje koje organizujemo lekari upoređuju i izjednačavaju sa evropskim događajima slične namene. Direktna razmena iskustava, stavova, mišljenja, praktični treninzi „hands on″, prikazi bolesnika u cardiohub-u i interaktivne sesije postali su uobičajeni načini edukacije lekara na našim radionicama.

Read more

Bonton za čajanku

Odlučili ste da napravite čajanku? Evo bontona za ovu priliku. Za čajanku se šalju pozivnice, šoljica svakog gosta treba da bude puna, a mleko i limun se nikako ne stavljaju zajedno u čaj jer kiselina odmah pokvari mleko. Šoljica se ne drži sa ispruženim malim prstom jer se smatra nepristojnim. Kada promešate čaj kašičicom, vodite računa o tome da ne kuckate o šoljicu i odložite je na tacnu iza šoljice, desno od drške. Domaćica kraj čajanke označava tako što podigne salvetu, što je znak da gosti treba da odu.

Read more

Top of the Hub – recept za savršen događaj!

Sigurno ste nekada imali prilike da prisustvujete „događaju na vrhu Beograda“. Da, ovo je postao sinonim za Top of the Hub – prostor sa pogledom na ceo grad. Petar Međedović, Generalni direktor, zajedno sa svo­jim timom neprestano radi na usavršavanju i unapre­đenju ponude. A evo kako je sve počelo pre skoro 10 godina… Zbog čega je Top of the Hub postao nezaobilazan prostor za organizaciju događaja? Petar Međedović Prepoznali smo potencijal prostora na poslednjem spra­tu najsavremenije poslovne zgrade u regionu – Ušće Tower-a i znali smo da on mora da postane ono što je danas. Činjenica je da je Top of the Hub mesto kojem najkreativnije, najuspešnije i najperspektivnije kompanije u regionu poklanjaju poverenje za organiza­ciju svojih korporativnih događaja. Dodatno smatramo velikim uspehom što su te kompanije naši stalni klijenti. U samom startu, vizija je bila jasna – napraviti multifun­kcionalni event centar za organizaciju različi­tih tipova korporativnih i ostalih događaja. Prednosti prostora su brojne, a ključnim smatram lokaciju, pogledi obezbeđen parking za sve goste. Uz to, naš prodajni tim uspeva da svaki prateći segment i dodatni sadržaj „spakuje“ u jedinstvenu celinu. Nije tajna da iza svakog uspeha stoji ozbiljan rad. Dodao bih – i ozbiljan proizvod. Smatram da ne postoji pro­stor koji može ponoviti ovakav rezul­tat (ako izuzmemo hotelsku ponudu). Za naš uspeh, zahvalni smo i Ušće Tower-u, pre svega, na ukazanom poverenju. Sledeća godina je posebno važna za Top of the Hub jer proslavljate čitavu deceniju postojanja. Za to vreme, organizovali ste veliki broj najrazličitijih događaja. Ima li neki koji posebno pamtite? Top of the Hub-u je u proteklih devet godina preko 500 korporativnih klijenata ukazalo poverenje. Lista onih koje smo mi izdvojili nalazi se na stranici „Refe­renceʺ na našem sajtu (www.topofthehub.rs). Pamtim veliki broj događaja, od onih kojima su prisustvovali najviši državni funkcioneri, ambasadori i najistaknutiji biznismeni, pa do događaja organizovanih za firme koje su mlade i u samom početku razvoja. Ako moram da istaknem jedan događaj, biram proslavu trećeg rođendana Nordeusa, još davne 2013. godine. Želim svakom na­šem budućem klijentu da ide Nordeusovim stopama, preko Top of the Hub-a. Šta za vas predstavlja poseban izazov u organizaciji događaja? Organizacija događaja je vrlo odgovoran i kompleksan posao koji zahteva apsolutnu posvećenost klijentu. Ono što nama predstavlja najveći izazov je kreiranje adekvatne i originalne ideje. Svakodnevno smo u si tu aciji da nam klijent prilikom razgledanja prostora objasni o kakvom događaju je reč i da od nas očekuje pomoć u pronalasku idealnog rešenja za scenario događaja. Mi osmišljavamo svaki segment u saradnji sa klijentom i učestvujemo u samoj realizaciji, od koncepta samog događaja, preko dekoracije do kompletne ugostiteljske usluge. Iako je kroz naš prostor prošao veliki broj klijenata, trudimo se da uvek formiramo originalnu celinu, a da klijentima i gostima omogućimo jedinstven i ne za boravan doživljaj. Kojom se poslovnom filozofijom vodite? Od početka konstantno usavršavamo i unapređujemo proizvod i usluge, stoga imamo plan da već početkom naredne godine kompletno renoviramo prostor. Napredak vidim u implementaciji globalnih trendova na lokalnom nivou. Naša poslovna filozofija je Pružiti maksimalan kvalitet i komfor klijentu uz najmanji mogući nivo stresa. Uvek pružamo najkvalitetniju uslugu jer smatramo da je najbolja reklama za nas uspešna organizacija događaja koji su nam povereni. Ovo je sigurno i razlog što postoje mnoge kompanije koje nam se iz godine u godinu vraćaju. Za ovih skoro 10 godina postojanja, ostvarili smo izuzetan uspeh u domenu našeg poslovanja i trudićemo se da i u narednim godinama svojim zalaganjem opravdamo poverenje klijenata.

Read more

U trendu su inovativni događaji na neobičnim lokacijama

S obzirom na to da u rukama držite specijalno 10-godišnje izdanje SEEbtm magazina, bilo nam je zanimljivo i korisno da istaknemo koje su to promene u organizaciji događaja obeležile prethodnu deceniju. U tu svrhu, za pomoć smo se obratili organizatorima događaja iz kompanija i hotela u našem regionu i sproveli istraživanje, kako bismo napravili paralelu u događajima „nekad i sad”. Event profesionalci iz regiona većinom (83,3%) smatraju da su danas događaji inovativniji nego pre 10 godina. Promene su najviše uočljive na tehnološkom nivou (njih 75% je to istaklo). Organizatori ističu i promene u marketingu i promociji događaja, a kažu i da se broj događaja na godišnjem nivou promenio, te ih je sada više (skoro 60% njih je navelo oba trenda promena). Takođe, sam format događaja se dosta izmenio u prethodnoj deceniji. Rezultati ukazuju na to i da je broj učesnika na događajima porastao (33 %), a u skladu sa tim, organizatori navode da se promenio i budžet koji je danas veći nego pre 10 godina, a promenio se, tačnije, povećao i broj ljudi koji učestvuje u pripremi samog događaja (33,3%). Izbor vrste prostora je takođe danas drugačiji nego pre. Ljudi više razmišljaju i o uticaju na životnu sre di nu, pa zabeležavamo promene i na ovom polju (Grafik 1). Grafik 1 Promene vezane za tehnologiju na događajima Organizatori događaja se slažu da je danas veća primena tehnologija generalno, a sve više i pojedinih inovativnih rešenja. Danas se, tehnički gledano, organizuju kompleksniji događaji, a često se traže nova ili „custom madeʺ rešenja koja će kreirati wow efekat i potpuno nov doživljaj. Zato i kreativan pristup produkciji dolazi do izražaja. Brži i lakši pristup informacijama je MUST, kao i dostupnost informacija kroz društvene mreže. Naravno, pristup internetu se podrazumeva u toj meri, kao što se podrazumeva da ćete dobiti pribor za jelo dok ručate. Stoga i nije neophodno donositi opremu sa sobom na mesto predavanja, sve ide jednostavno – putem mreže. Priprema, pozivi, predavanje (video-konferencije, telekonferencije, prezentacije…) i pla ćanje. Danas su veći zahtevi za modernom opremljenošću sala, zvučnim i vizuelnim efektima. Takođe, imamo pri like da vidimo primenu modernih tehnologija kao što je virtuelna realnost, hologrami i slično. Danas postoje posebne tehnologije za produkciju i logistiku, posebne za event menadžment i marketing. Bolja je interakcija među ljudima zahvaljujući društvenim mrežama i mobilnim aplikacijama gde se povezivanjem ostvaruju poslovni kontakti i stiče poverenje. Koja vrsta prostora se bira? Hoteli sa odgovarajućim kongresnim i konferencijskim sadržajima, salama i dvoranama se, naravno, najčešće koriste, međutim, veoma je primetna promena u potražnji za nestandardnim prostorima. Kada god to okolnosti dozvoljavaju, a sa ciljem kreiranja doživljaja za odgovarajuću ciljnu grupu, traže se neformalni, avangardni prostori, prostori za druge namene, muzeji, istorijske građevine, pozorišta, ali i novi neobični prostori i lokacije koje su retko ili nisu uopšte korišćene. Formati događaja Što se samog formata događaja tiče, ima više panela, radionica, treninga i edukacija. Na panelima se primećuje više inostranih gostiju nego pre 10 godina, a predavači su inovativniji (ili se trude da budu) i kvalitetniji. Trend je i organizacija poslovnog doručka umesto jutarnjeg sastanka. Radi se u manjim grupama, a sve je manje gigantskih događaja. Međutim, ono što se ističe kao najveća promena koja se tiče formata događaja, zapravo nije sam format, niti oblik ili veličina. Teži se opuštenijim, casual okupljanjima, sa maštovitim detaljima, originalnim i kreativnim konceptima. Jedan detalj kao primer – pre 10 godina organizatorima uglavnom nije ni padalo na pamet da postave „lazy bag” fotelje za učesnike nekog predavanja. Danas bi bilo inovativno kada bi predavanja slušali, recimo na kranu (kao što su tzv večere na nebu („dinner in the skyʺ u Londonu, Dubaiu i sl.) ili dok vise sa nekog konopca. Naravno, ovo je malo ekstremniji primer, ali ono što je sigurno, jeste da organizatori danas treba malo više da se pomuče oko smišljanja inovativnog koncepta, nego što je to bio slučaj pre 10 godina. Ekološki održiv pristup u organizaciji događaja? Osnova ekološkog pristupa prilikom organizacije događaja jeste svest o tome. Ta svest se tokom protekle decenije nažalost, nije promenila, ali možemo reći da se uzdrmala. Jedan od najlakše primenjivih koraka, bez uvođenja bilo kakvih standarda ili komplikovanih procedura jeste jednostavno izbegavanje štampanja materijala. To zavisi od kompanije do kompanije, ali možemo reći da većina kompanija, pogotovo „mlađih” koje su stasale „online”, zasniva svoju komunikaciju i poslovanje elektronskim putem. Šta to znači za organizaciju događaja? Pozivnice, agenda, raspored predavača, dodatne informacije, umrežavanje učesnika, sve se nalazi onlajn ili u sklopu mobilnih aplikacija određenog događaja kojima se pristupa sa kompju tera ili pametnih uređaja. Registracija se takođe jednostavno može vršiti skeni ranjem bar koda sa mobilnih uređaja ili narukvica sa čipom. Ankete tokom predavanja, na licu mesta ili feedback nakon završenog događaja takođe se na razne načine prikuplja elektronskim putem i obrađuje. Pored izbegavanja štampanja materijala za događaje i pronalaženje svih informacija online, reciklirano papirno posuđe je takođe opcija – papirne slamčice umesto plastičnih, čaše od recikliranih materijala za kafe pauze, voda ne u malim flašicama, već u bokalima koja se sipa, korišćenje bio razgradivih materijala za dekoraciju, biranje korporativnih poklona napravljenih od recikliranih materijala ili od lokalnih udruženja koja se bave zaštitom socijalno ili zdravstveno ugroženih grupa. Ekološki osvešćene kompanije u tom slučaju biraju tzv. „eko” prostore koje u svom poslovanju imaju im plementiranu odgovarajuću praksu i aktivnosti, i zaokružuju u svojoj ponudi sve pomenuto i više od toga.  Marketing i promocija događaja Event profesionalci se slažu da je najveća promena na ovom polju omogućena upotrebom društvenih mreža i interneta. Naime, većina informacija se prosleđuje upravo ovim putem, pa tako i najave i promocije događaja putem društvenih mreža Facebook, Instagram, LinkedIn i slično, kao i internet marketingom, sve u zavisnosti od ciljne grupe, a najbolje odgovarajućom, dobro isplaniranom kombinacijom svega navedenog. Promovisanjem događaja na ovaj način se digitalnim putem kroz odgovarajuće kanale komunikacije dolazi do korisnika odnosno potencijalnih učesnika događaja, koji putem linkova dolaze do stranica za registraciju. Naravno, e-mailovi takođe imaju i dalje značajnu ulogu ovde, pogotovo kod događaja koji nisu otvorenog tipa. Oko segmentacije tržišta podeljena su mišljenja, neki organizatori događaja smatraju da je upotreba društvenih mreža i interneta dovela do slabije segmentacije i masovnog obraćanja publici, dok drugi smatraju da je marketing na ovaj način postao više personalizovan. Kampanje i cela komunikacija ka korisniku nije samo prodati nešto već je važan i osećaj zadovoljstva kod korisnika, njegovo mišljenje. Ja bih dodala – svi ovi alati omogućuju segmentaciju tržišta, po uzrasnoj dobi, polu, geografskom poreklu, zanimanjima i slično, samo je pitanje da li se oni koriste prilikom kreiranja kampanja, ali ono što jeste diskutabilno prilikom dolaženja do ciljne grupe na ovaj način, jeste relevantnost.  Prvo da li su određeni korisnici, odnosno profili uopšte realni, da li iza njih stoje stvarno određene osobe ili su lažni, a drugo, tehnologija je omogućila segmentaciju na osnovu raspoloživih podataka, ali nema pristup emocijama i društvenom statusu, pa se tu dovodi pitanje relevantnosti ciljne grupe do koje su došli ovim putem. Jer ono što se računa na kraju, jesu realni uče s nici, koji su platili registraciju/kotizaciju/rezervaciju (ukoliko se radi o takvoj vrsti događaja) i fizički se pojavili se događaju. Šta je danas MUST u organizaciji događaja, a nije bilo pre 10 godina? Odgovor na ovo pitanje logično sledi nakon svega prethodno napisanog, tehnička opremljenost i primena IT tehnologija na događajima imaju primat, što nije bio slučaj pre 10 godina (Grafik 2). Kreiranje doživljaja i tzv. „user experience“ je nešto o čemu svaki organizator događaja mora danas voditi računa, a mi smo čitav prethodni broj SEEbtm magazina posvetili upravo ovoj temi. Sa tim u vezi, vodi se mnogo više računa o podsticanju interakcije sa i među učesnicima. Poštovanje satnice događaja kao i stavka parkinga je danas važnija, jer je vreme postao vredan resurs, a za mnoge i luksuz. Za društveno odgovorne aktivnosti i ekološku svest prilikom organizacije događaja još uvek ne bih rekla da su postali MUST, ali se svakako više vodi računa o ovom važnom pitanju nego pre 10 godina, što su i učesnici u anketi potvrdili. O dekoraciji događaja i brendingu se sada vodi više računa, a za mnoge kompanije ovo je neizbežna komponenta i velika budžetska stavka. Miona Milić

Read more

Šta se kuva u Falkensteiner loncu?

Pitali smo Aleksandra Vasilijevića, regionalnog direktora ispred kompanije Falkensteiner Hotels & Residences za hotele u Srbiji i Crnoj Gori, koji su razlozi za to što je Falkensteiner Hotel Belgrade već skoro punih sedam godina visoko pozicioniran na listi beogradskih ho tela i uživa veliko poverenje poslovnih gostiju. Otkrio nam je sledeći recept. Aleksandar Vasilijević, Photo by Mirko Tabašević SASTOJCI:  170 soba  111 zaposlenih, motivisanih kolega  Odlična lokacija  Vrhunska usluga  Intimni ambijent  Kvalitetna ponuda hrane i pića  Najbolji doručak u gradu  Fleksibilnost u radu  Istrajnost u kvalitetu  Lični pristup gostu i pružanje posebnog doživljaja i iskustva REZULTAT: Gost koji je postao prijatelj kuće, gost koji kada putuje u Beograd ne razmišlja gde će odsesti već dolazi pravo na naša vrata. Gost koji prepoznaje hotel sa dušom i koji se u njemu oseća kao kod kuće. Šta vam je posebno važno u pristupu u poslu kojim se bavite? U svakom poslu, nevezano za industriju u kojoj se nal­az­ite,­ mislim ­da­ je­ najvažniji ­integritet,­ ali­ u­ smis­lu iskrenog­ odnosa­ koji­ imate­ sami­ sa sobom. Da budete svesni u svakom trenutku­ gde­ se­ nalazite,­ u­ čemu ste­ dobri­, a­ na­ čemu­ treba­ da­ radite. Ukratko, iskrenost prema samom sebi, ali i okolini. Dok ste se izgrađivali u profesionalnom smislu, čiji su vam saveti i sugestije bili dragoceni? Moj­ prvi­ pravi­ mentor­ bio­ je­ gospodin­ Richard­ Bamford,­ čovek­ sa­ preko 40­ godina­ radnog iskustva­ u­ hotelijerstvu.­ On­ je­ imao­ očinsko-mentorski­ pristup­ i­ izuzetno­ mi­ je­ pomogao, od njega­ sam­ naučio­ mnogo­ toga­ što i­ danas­ svakodnevno­ koristim­ u­ svom­ radu.­ Zatim sam imao­ sreće­ da­ sretnem­ gospodina­ Agrona­ Berišu,­ uz­ čiju­ sam­ pomoć­ i­ savete­ iskoračio­ dalje i­ stigao ovde­ gde­ se­ sada­ nalazim.­ Ipak­, i­ dalje­ mislim­ da­ mi je­ ostalo­ još­ puno­ toga­ da­ naučim. Photo by Mirko Tabašević Možete li da se setite neke poslovne odluke koja je bila izuzetno teška i izazivala skepticizam okoline, ali se na kraju ispostavila više nego ispravna i uspešna? Mogu, ­ali ­ta­ odluka­­ nažalost­ nije bila moja. Bila je to ujedno i situacija koja ­me­ je­ najviše pogodila­ u­ dosadašnjoj­ karijeri.­ U­ pitanju­ je­ odlazak Falkensteiner-a sa Stare planine. Stara planina je bio projekat u koji smo­ ceo­ tim­ i­ ja­ uložili­ puno ­rada, ali­ pre­ svega­ emocije.­ Prekid saradnje­ sa­ ovim­ hotelom­ nas­ je­ stoga­ poremetio­ na­ nekoj­ emotivnoj­ osnovi. No,­ kako ­to obično­ u­ životu­ i­ biva, ovo­ nam­ je­ i­ dalo­ novu­ energiju­ da­ se­ potrudimo­ i pronađemo­ novi adekvatan­ objekat­ u­ regionu. Tako­ se­ desio­ naš­ ulazak­ na­ tržište­ Crne­ Gore tri godine kasnije. S tim u vezi, imate li neki savet za generacije u hotelskoj industriji koje tek dolaze? Ne­ bih­ da­ zvuči­ kao­ kliše­, ali­ iskreno­ verujem­ da­ kada vam­ je­ najteže­ treba­ da­ ustanete­ i postanete­ najbolja­ verzija­ sebe.­ Naravno­ uz­ to,­ današnjim­ generacijama,­ za­ koje­ imam­ utisak­ da­ u­ ovom brzom­ vremenu­ žele­ da­ idu­ još­ brže,­ poručio­ bih­ ipak­ da­ krenu­ od samog­ početka,­ polako, strpljivo­ i­ temeljno. Da­ uvek­ nadograđuju­ sebe­ i­ svoje­ znanje. Uspeh­ je­ u­ tom­ slučaju­ neizbežan. Kako vidite današnje stanje u hotelskoj industriji? Da li je situacija bolja ili ne u odnosu na prethodnu deceniju? Šta je najveći nedostatak a šta prednost? Ako posmatramo Beograd, stvari su krenule da se ubrzavaju posle 2007. Do tada, mogli smo na prste da izbrojimo hotele u našoj prestonici, a imali smo samo dva zaista velika hotelska brenda. Tada u Srbiji, pre svega u Beogradu, kreće hotelski bum koji još uvek traje. Danas su na sceni prisutni Hilton, Marriot, Radisson, Accor… Konkurencija je ogromna, i rekao bih nemilosrdna. Greške se slabo praštaju kada su današnji gosti u pitanju. Internet je naravno učinio svoje, gosti su informisani, više putuju i imaju više izbora. Razvoj tehnologije je svakako prednost, ali je ujedno i mač sa dve oštrice. Morate da vodite računa o svakoj recenziji, o brzini kojom se trendovi menjaju i da konstantno budete spremni za promene. Photo by Leon Bijelić Čime biste se bavili da niste u hotelskoj industriji? Možda će vam zvučati čudno, ali iskreno verujem da bih bio vojno lice da nije bilo nesrećnih 90-ih. Tako da mi je uniforma izgleda bila suđena. Po čemu, u poslovnom smislu, pamtite proteklih 10 godina? U poslovnom smislu prethodnu deceniju je svakako obeležila grupacija Falkensteiner gde sam dobio odličnu priliku od strane menadžmenta kao i veliko poverenje koje sam, nadam se, opravdao. Imao sam sreće da se, pre svega u Ziri, oprobam na mestu Generalnog menadžera jednog lokalnog gradskog hotela, a da za tim pređem na rukovodeću poziciju u okviru hotel ske grupacije. Bila je ovo stvarno ključna decenija kad je moja karijera u pitanju. Kako je izgledao vaš poslovni put od tada do sada? U hotelu Hyatt Regency Belgrade sam započeo svoju hotelsku karijeru kao noćni recepcioner, da bih, preko Svetog Stefana, hotela President u Kovilovu i beogradske Zire, 2012. godine došao u Falkensteiner Hotel Belgrade na mesto Generalnog direktora. Naime, tadašnji regionalni direktor hotelske grupacije Falkensteiner Hotels & Residences, a današnji COO kompanije, gospodin Agron Beriša, odseo je u hotelu i pomno posmatrao kako radim, nakon čega mi je ponudio posao. Danas sam zadužen za celu regiju Srbije i Crne Gore, na čelu sam trenutno dva hotela, dok su uveliko na snazi planovi za dalje proširenje u ovoj regiji. Na šta ste posebno ponosni u prethodnoj deceniji? Poslovno, naravno na rezultate koje naš hotel u Beogradu iz godine u godinu postiže. Na ulazak i pozicioniranje na novom tržištu. Na sve uspešno savladane izazove. Ipak, smatram da svaki poslovni uspeh mora imati lično utvrđenje bez čega ništa od gore navedenog ne bi bilo moguće. U mom slučaju, tu tvrđavu i vetar u leđa predstavljaju moja supruga Danijela i naše troje dece. Miona Milić

Read more

Najveći aerodrom na svetu otvoren u Pekingu

Od 30. septembra ove godine najveći aerodrom na svetu zvanično je počeo sa radom, zove se Dasing, a nalazi se na 46 km od centra Pekinga. S obzirom na to da je pekinški aerodrom prilično opterećen, ideja za izgradnju novog potekla je upravo odatle. Ima oblik zvezde, površine je 1,4 miliona kvadrata, a predviđanja su da će do 2025. godine ovuda prolaziti čak 72 miliona putnika i da će biti 620.000 letova. Do 2040. godišnje će biti 100 miliona putnika i 880.000 letova.

Read more

Drugačije, moderno i inovativno – hotel Well u Hrvatskoj

Pripremate poslovni sastanak, konferenciju, kongres, ili razmišljate o team buildingu? Odmaknite se od standarda, dosadnih prostora, središta gradova i klasičnih druženja. Poslovnim partnerima, potencijalnim klijentima, kolegama ili zaposlenicima pružite novi doživljaj, pozitivno iskustvo koje će pamtiti i uvijek povezivati uz vašu tvrtku. Kongresni turizam ili MICE segment koji uključuje kong resna i poslovna događanja, seminare, edukacije, ali i team buildinge, sve više jača u Hrvatskoj, a idealno odredište za održavanje takvih vrsta poslovnih skupova svakako je hotel Well****. Po čemu su toliko posebni? Jer… Zagreb vam je nadohvat ruke, samo 40 km Zračna luka udaljena je samo 60 km Resort je okružen zelenilom zagorskih brežuljaka Hotel Well**** sadrži 264 smještajne jedinice vrhunske kvalitete Kongresni centar raspolaže sa 10 multifunkcionalnih dvorana za prihvat do 500 osoba Dvorane sadrže suvremenu audio­video opremu, kabine za simultano prevođenje i prirodan izvor svijetla Tehničko osoblje pomaže oko realizacije poslovnih skupova Organiziraju banketne ponude te ostala gastro iznenađenja Hotel ima neponovljivu SpaArenu – amfiteatar za dnevna i večernja događanja Selfness kongres nešto je što morate uvesti u svoj radni raspored U hotelu se nalazi besplatan WI­-FI kao i besplatan parking za sudionike poslovnog skupa Nakon radnog dijela uživajte u različitim wellness i spa sadržajima najvećeg Svijeta sauna, SPAeVITA centra njege i ljepote kao i najpopularnijeg kupališta u Hrvatskoj Organiziraju transfere i izlete za upoznavanje ljepota Hrvatskog zagorja U svojoj ponudi sadrže velik izbor različitih team building aktivnosti Za aktivnosti u prirodi savršeno će se ukomponirati veliki sportski park s brojnim sportskim terenima Restoran Dvorac Mihanović s odličnom gastronomskom ponudom bit će točka na i svakog poslovnog skupa i neformalnog druženja Organizacija poslovnog skupa, druženja, team buildinga ili bilo kakvog skupa koji ima poslovni karakter, uvijek je poseban doživljaj za sve sudionike. Hotel Well**** poznat je po individualnom pristupu te kreiranju posebnih tematskih programa koji osim edukativnog smjera sadrže i zabavni i opuštajući faktor. Jedan od takvih je selfness kongres gdje goste kroz različi te radionice, uče pozitivnim navikama koje mogu primjenjivati kod kuće. Za kongresne goste pripremaju i wellness oaze kako bi se opustili u pauzama, a gala večera uvijek je doživljaj koji se pomno planira zajedno s organizatorima kao bi gastro iznenađenjima dali onu posebnu notu.

Read more

Važno je dati svoj maksimum, čime god se bavio

Gospodin Živorad Vasić danas je na poziciji regionalnog Generalnog direktora IHG­-a i zadužen je za hotele Crowne Plaza Belgrade, InterContinental Bucharest, Hotel Indigo Belgrade (Opening soon), InterContinental Ljubljana, Regent Porto Montenegro i InterContinental Sofia. Svoju karijeru u hotelijerskom biznisu započeo je u Americi. Know-how koji je tamo usvojio, doneo je u Srbiju po povratku i već 10 godina ga uspešno implementira u poslu kojim se bavi. Ističe da je ponosan na sve prepreke koje je savladao i izbore koje je pravio, a danas se trudi da šansu da mladim ljudima te pomno prati članove svog tima i prepoznaje njihove afinitete. Pored zavidnog obrazovanja, šta je to što smatrate da Vam je bilo od pomoći pre 10 godina kada ste počinjali karijeru u Srbiji da se pozicionirate kao jedan od lidera hotelske industrije regiona? Postoji mnogo stvari koje su bile komponenta mog uspeha. Na prvom mestu rad i obrazovanje, na drugom sreća i na trećem mestu činjenica da sam u pravo vreme došao u Beograd. Tada hotelijerstvo sa novim inostranim brendovima jos nije zaživelo, pa samim tim, nije bilo ni puno ljudi koji su hotelijerstvu pristupali na inovativan način. Nije bilo dovoljno hotelijerskih obrazovnih ustanova, škola i univerziteta koje su, kao što je to danas, omogućavale studentima da uz školovanje pohađaju i stručne prakse što je izuzetno važno za formiranje pravog stručnjaka. Rekao bih, da mi je na poslovnom putu pomoglo prvenstveno obrazovanje koje sam stekao, praksa, a i socijalna inteligencija koja je dobar orijentir za odluke. Sa 30 godina sam u Beogradu postao Direktor hotela Continetal, tada najvećeg u regionu. S obzirom na to da je zauzeće u hotelu bilo daleko od dobrog, zakazao sam sastanak sa zaposlenima i porazgovarao sa njima. Pitao sam ih da li misle da je bolje da imamo dve sobe popunjene po višoj ceni ili osam soba popunjenih po nižoj ceni. Mogu vam reći da su mi zaključci do kojih smo tada došli pomogli da shvatim zbog čega se Genex, kao nekada velika i ozbiljna kompanija, urušila. Ljudi su želeli da rade manje, a ne više. Došao sam iz uređenog sistema u Americi, gde sam napredovao stepenik po stepenik i dao sam sebi period od godinu dana da se oprobam na ovom tržištu. Kompanija Delta je u tom trenutku kupila hotel Continetal i tu zapravo počinje moj razvojni put u Srbiji. Da bih se vratio na vaše pitanje, ispričaću vam anegdotu koja najbolje oslikava spoj gore pomenutih komponenti. Gospodina Miškovića sam samo znao po čuvenju, kao predsednika kompanije, i drugi menadžeri u okviru kompanije su mi govorili da će moj rad za si gurno biti prepoznat ukoliko budem radio posao kako treba. Ali, i pored toga, znao sam da treba na neki način i sam sebi da otvorim vrata jer to niko neće uraditi umesto mene. On je posećivao frizera koji se nalazio u pasareli ka Sava Centru, a ja sam primetio da kod njega redovno odlazi svake tri nedelje. Odlučio sam da ga svaki put kada dolazi, sačekam znajući da imam samo tih 45 sekundi dok se popne stepenicama do frizera i još 45 sekundi kada bude silazio. I tada sam razgovarao sa njim. I zaista, on je tada video kod mene želju da napredujem, učim i učinim stvari boljima. Prosečna cena u Ljubljani ili Zagrebu je dosta viša u odnosu na Beograd. Jedan deo problema jeste taj što imamo previše hotela u glavnom gradu, samim tim i veliki broj soba koji ostaje nepopunjen, pogotovo petkom, subotom i nedeljom. Drugi deo je taj što sebe ne cenimo više. Bili ste jedan od prvih hotelijera, pre 10 godina, koji je uveo poslovnu filozofiju „Vrednost za vaš no vacʺ. Uticali ste na to da se tržište menja, da se drugi hotelijeri više bore za svoje goste. Da li je danas cena u Beogradu niža u odnosu na region? Prosečna cena u Ljubljani ili Zagrebu je dosta viša u odnosu na Beograd. Jedan deo problema jeste taj što imamo previše hotela u glavnom gradu, samim tim i veliki broj soba koji ostaje nepopunjen, pogotovo petkom, subotom i nedeljom. Drugi deo je taj što sebe ne cenimo više. Ukoliko svi zajedno nastupimo i počnemo da cenimo više tržište, i cena će biti viša. Ukoliko tako budemo radili, i ponavljam, zajedno i sinhronizovano dizali cene, cena za tri do četiri godine može da bude kao u glavnom gradu Slovenije ili Hrvatske. Koliko su uzori važni? Koliko mislite da su, u Vašem slučaju, oni usmeravali Vaš razvojni put? Naravno! Kroz čitavu svoju karijeru imam uzore i smatram da su oni jako važni. Ponosan sam na to što se broj takvih ljudi kod mene vremenom povećava. Moji prvi uzori bili su moj otac, koji mi je govorio da uvek treba da dam svoj maksimum, čime god se bavio, i ujak koji me je školovao. Nakon toga sam upoznao gospodina Michael Hickey-­ja, Generalnog direktora hotela Hyatt u Bostonu, gde sam tada radio. Sećam se da sam, kada me je unapredio u Operativnog menadžera, došao na sastanak u crnoj košulji sa narandžastom kravatom. Čestitao mi je, odveo me u kancelariju, dao mi novac i rekao da kupim nove košulje u beloj boji. Od njega sam naučio da u njima uvek izgledate profesionalno i toga se i danas držim. Kada sam se vratio u Beograd, imao sam privilegiju da upoznam gopodina Miškovića i počnem da radim sa čovekom koji je zaista uneo velike promene u Srbiju. Jako mnogo sam naučio od gospodina Miškovića, ali ne samo o samom biznisu, nego i o građenju ličnosti kroz nova saznanja. Jer nikada nije dovoljno samo ono što steknete kroz redovno obrazovanje. Svaki dan je mogućnost da se nauči nesto novo jer, kako on kaže, čovek je vredan onoliko koliko zna i to je ono suštinsko što vam nikada niko ne može oduzeti. Jedna od važnih stvari koju su mi uzori govorili jeste da je uvek najvažnije preseći odmah kada se odluke donose. Ako postoji problem, nastojim da ga rešim što pre. Naravno ima situacija kada je bolje proanalizirati, porazgovarati, čuti savet, malo sačekati, ali i to mora da bude efikasno. Možda je zato kod mene izreka „Jutro je pametnije od večeriʺ malo modifikovana. To naravno ne znači da odluke donosim apsolutno na prečac, ali recimo da sam razvio različite mehanizme da ih brže donesem. Kada pričamo o ženskim uzorima, tu su moja majka i moja supruga. Da zaključim, ono što jeste najbitnije je da te ti uzori guraju napred, da želiš više i stigneš dalje. Hotel Indigo će za soft opening biti spreman između maja i juna naredne godine, pričaće takoreći „priču iz kraja”, u sobama će biti detalji koji će podsećati na taj deo Dorćola, svaka od soba će biti drugačije urađena i ceo koncept ovog hotela će se jako razlikovati od korporativnog, uklju čujući i to da će sve u mini baru u sobi biti besplatno. Ima li nešto što biste istakli da je karakteristično za hotelijerski biznis danas u Srbiji? Primetio sam da u određenim sektorima, po sebno Prodaje i Marketinga, koji su po meni jedni od najvažnijih u hotelijerstvu, u Srbiji figuriraju isti ljudi. Smatram da to nije dobro i borim se da to promenim. A sada ću vam objasniti i kako. U našem sektoru prodaje, gde radi 15 osoba, mi imamo menadžerku koja je radila kao konobar u našem Novom Baru, menadžerku koja je bila recepcioner, menadžerku koja je ranije radila u restoranu, menadžera koji je želeo da postane glumac… Doslovno smo izgradili taj kadar jer danas sve te osobe odlično rade svoj posao. Nismo se plašili te različitosti, ako tako mogu reći. Menadžeri u Srbiji su u strahu da daju šansu ljudima koji se određenim poslom nisu bavili. To je, recimo, nešto što nisam primetio nigde drugde osim kod nas. Fine Dining Restaurant Prime Još jedna stvar je karakteristična za Srbiju kao posledica toga što nismo deo EU. Beograd, u odnosu na druge glavne gradove u regionu, ima ubedljivo najveći broj hotela i stranih lanaca. Zbog toga je ljudima koji rade u hotelskoj industriji jako teško da odu odavde i posao nađu u regionu jer se teško dolazi do radne dozvole pa su primorani da ovde idu za većim primanjima. Ova nas činjenica ponovo dovodi do gornje opservacije, a to je da uvek viđamo iste ljude. Njihove plate bivaju veće, jer su traženi, a mladim ljudima se ponovo ne ukazuje poverenje i ne daje šansa. To smatram nepravdom. Mišljenja sam da je posao dobrog tim lidera, ili nadređenog u nekom sektoru, da prati i prepoznaje talente i afinitete i time otvara vrata novim mogućnostima za mlade i perspektivne ljude. Duboko verujem u promociju unutar kompanije tj. organizacije. Otvaranje hotela Indigo u Beogradu se dugo najavljivalo. Kada očekujete da ćete moći da primite prve goste? Hotel Indigo će biti jedan zaista specifičan hotel, nalaziće se u Knez Mihailovoj, a radovi dobro napreduju. Mislim da će za soft opening biti spreman između maja i juna naredne godine. Hotel će pričati takoreći „priču iz krajaʺ, u sobama će biti detalji koji će podsećati na taj deo Dorćola, svaka od soba će biti drugačije urađena i ceo koncept ovog hotela će se jako razlikovati od korporativnog, uključujući i to da će sve u mini baru u sobi biti besplatno. Na šta mislim kada ovo kažem? Pre svega na jednu opuštenu atmosferu, konobare kojima će uniforma biti farmerke, košulja i patike, moći će da imaju bradu/ pirsing/tetovaže, restoran koji će biti na krovu sa pogledom na ceo grad u kom će se služiti nešto što smo nazvali „srpski tapasʺ, kao i džin bar. Ciljna grupa Indigo hotela su ljudi koji su hedonisti, koji rade u centru grada i koji žele da budu u opušte noj at mosferi. Hotel Indigo Otvaranjem hotela InterContinental u Ljubljani Delta Holding je pokazao ozbiljne namere u širenju na regionalno tržište. Koji su sledeći koraci i planovi po ovom pitanju? U martu naredne godine gradimo Holiday Inn u Ljubljani i to je investicija od 25 miliona EUR. Tragamo za lokacijom u Zagrebu jer nam je želja da budemo prisutni u Ljubljani, Zagrebu i Beogradu. Blizu smo dogovora za izgradnju hotela u Skoplju koje nam je postalo interesantno tržište. Za crnogorsko primorje kao destinaciju nismo zainteresovani jer smatramo da je sezonska, a u Podgorici već postoji dovoljan broj hotela. Želimo da budemo prisutni u gradovima gde hotel živi cele godine i gde postoji kongresni biznis. U martu naredne godine gradimo Holiday Inn u Ljubljani i to je investicija od 25 miliona EUR. Kongresni Centar Sava u Beogradu je trn u oku kada se govori o velikim međunarodnim kongresima, i go dinama, ako ne i decenijama, veoma je primetna nesrazmera u kvalitetu hotelske ponude sa postojećim kongresnim centrom. Delta Holding, opet, duže vreme najavljuje privatno­javno partnerstvo sa gradom i renoviranje Sava Centra. Da li vidite razrešenje ovog problema u naredne dve godine? Grad bi do kraja godine trebalo da raspiše tender za prodaju Sava Centra i, ukoliko se to dogodi, kompanija Delta će se javiti jer smo jako zainteresovani da investiramo u ovaj projekat preko 70 miliona EUR i napravimo najmoderniji i najkvalitetniji kongresni centar. Taj novac i znanje može uložiti samo velika i uspešna kompanija kakva je Delta. Želimo da ga renoviramo i od njega napravimo najbolji kongresni centar na Balkanu.

Read more

Otvoren čarobni Božićni trg hotela Radisson Collection Hotel, Old Mill Belgrade

Radisson Collection Hotel, Old Mill Belgrade, je peti put zaredom otvorio vrata Božićnog trga u Bulevaru Vojvode Mišića 15. Praznični ugođaj će trajati od 01. decembra 2019. do 08. januara 2020, a sve posetioce u okviru manifestacije očekuju drvene kućice sa bogatom ponudom zimskih specijaliteta i odlična zabava nedeljom za mališane. Radno vreme trga je: 14:00 – 19:00, ponedeljak – subota 11:00 – 19:00, nedelja Prepustite se uživanju i magiji istražujući ovaj trg na kojem su drvene kućice sa tradicionalnim prazničnim specijalitetima. Bićete očarani mnoštvom boja i mirisa koji stvaraju praznično raspoloženje. Zabavni program za decu Nedeljom od 12:00 – 14:00 1. decembar Radionica Gingerbread house u restoranu OMB Larder Poslastičarska radionica koju vode šefovi hotela Radisson Collection, Old Mill Belgrade. Broj učesnika: 30 8. decembar Novogodišnji koncert na trgu BeoBalet novogodišnji hor i Kreativni kurs gitare. Specijalno za ovu priliku pripremili su repertoar najlepših novogodišnjih pesmama. Muzička radionica u sali M1+M2 Radionicu vodi Senka Rajšić, koja će mališane učiti novogodišnjim pesmama iz celog sveta. Broj učesnika: 50 15. decembar Klasika za decu u sali M1+M2 Dan rezervisan za upoznavanje života i dela velikih kompozitora klasične muzike. Na koncertu narator upoznaje decu sa klasičnom muzikom, instrumentima i najvećim kompozitorima. Nastupaju mladi virtuozi Irena Orizović – violina i Mladen Arsenović – violončelo. Koncertni program: Bah, Mocart, Vivaldi, Pahelbel Program prate balerine koje će izvoditi najpoznatije varijacije klasičnog baleta. Broj učesnika: 100 22. decembar Potraga za Krckom Oraščićem i skrivenim blagom na trgu Kolektivna igrica u kojoj deca prate mapu i imaju zadatak da pronadju Krcka Oraščića i kovčeg sa blagom. Broj učesnika: 50 Najlepše novogodišnje bajke za decu – interaktivna priča o Krcku Oraščiću u sali M1+M2 Glumica Marija Žeravica nakon potrage potrage priča deci interaktivnu priču o Krcku Oraščiću. Broj učesnika: 50 Art novogodišnja radionica u sali M1+M2 Stvaramo mala umetnička dela – tematski radovi. Radionicu vodi profesorka Tijana Petrović. Broj učesnika: 50 Program je kreiran u saradnji sa BeoCentrom – BeoBalet, BeoMuzika, BeoArt. Program je namenjen za decu od 6-12 godina. Sve radionice su besplatne i imaju ograničen broj učesnika, prijave možete izvršiti na: info@omb.rs ili na +381 11 6 357 359 Ne propustite priliku da posetite “Božićni trg” hotela Radisson Collection, Old Mill Belgrade koji se petu godinu za redom potrudio da u Beograd donese svetsku atmosferu i čarolijom nam ulepša predstojeće dane. Manifestaciju će pratiti i Nedeljni branč restorana restorana OMB Larder + Lounge, od 12:00 do 17:00. Uživaćete u izboru svežih i mešanih salata, sireva, pita, mesnim specijalitetima i dezertnoj stanici. Vino, pivo, sokovi, penušavac i Java kafa su uključeni u cenu. 2.900 RSD po osobi. Deca od 0 do 6 godina ne plaćaju, od 6 do 12 godina plaćaju do 50%. Parking je slobodan za sve goste Božićnog trga i restorana.

Read more

Od čega zavisi cena avio karte?

Kada putujete na kraće destinacije, ponekad se može desiti da cena avio karte bude ista kao i trošak koji imate za gorivo i putarine. U ovom broju magazina smo odlučili da vam objasnimo na osnovu čega avio kompanije formiraju cene i usled kojih faktora one variraju i menjaju se. Da bismo došli do toga, prvo moramo razgraničiti šta je klasa, a šta tarifa. Nova usluga portala Kongresniturizam – avio karte za poslovne putnike  Ukoliko vam je potrebna pomoć oko pronalaženja najboljih konekcija, vremena letova i cena, iskoristite novu uslugu portala Kongresniturizam. Naš avio sektor čine profesionalci koji će vam u najkraćem mogućem roku dostaviti ponudu. Upit možete poslati na avio@kongresniturizam. com ili kontaktirati naše agente na +381 11 40 99 343. Značenje klase je svima manje više poznato – na letu postoji ekonomska (najjeftinija klasa), biznis (malo skuplja) i prva klasa (najskuplja). Naravno, nemaju sve avio kompanije mogućnost da putnike prevoze u prvoj klasi jer ona zahteva posebnu opremljenost, veličinu aviona i još puno drugih stvari, te su na komercijalnim letovima često u prodaji samo ekonomska i biznis. Na svakom letu postoji više tarifa unutar klase, bilo da je reč o najčešće korišćenoj ekonomskoj ili pak biznis ili prvoj klasi. Tako, na primer, ekonomska klasa može imati i preko deset različitih tarifa. Svaka kompanija ima svoje oznake za pomenute tarife i one se označavaju slovima. Agenti koji rade prodaju avio karata, kroz sistem tačno vide koliko je mesta raspoloživo na letu po svakoj tarifi koja postoji. U zavisnosti od avio kompanije, tarife se mogu razlikovati u smislu da niže mogu biti „restriktivnijeʺ od viših tarifa. To se pre svega odnosi na sledećih nekoliko najznačajnijih stavki:  Na uslove otkazivanja avio karte i povraćaja sredstava  Na uslove menjanja datuma putovanja  Na maksimalan period važenja avio karte  Na minimalnu dužinu ostanka na destinaciji  Na samo trajanje rezervacije pre kupovine Ono što je zanimljivo jeste da je nivo usluge u avionu za sve putnike koji putuju na istoj klasi identičan. Tako se može desiti da je na sedištu pored vas putnik koji je kartu platio duplo više ili čak i manje u odnosu na vašu. Iz marketinških razloga avio kompanije najčešće kreću sa prodajom mesta po najnižoj ceni, ali je po njoj dostupno samo nekoliko sedišta. Kako se približava datum leta, svako sledeće sedište je obično sve skuplje. Rezervacija karte jedino garantuje mesto na letu, ali nikako i cenu. Veoma često se desi da radnim danima možete kupiti avio kartu za manje novca. Avio kompanije svake noći u ponoć obnavljaju tarife, a samim tim i cene, te može doći do promene u istoj. Najčešće, promene nema. Ali, poskupljenja se mogu desiti usled mnogo okolnosti, poput poskupljenja goriva, promene kursa, isteka tarife itd. Samo trajanje rezervacije upravo zavisi od tarifa unutar klasa i datuma putovanja. Slikovito rečeno, ako pravite rezervaciju za let koji treba da bude za šest meseci, vreme tra janja rezervacije će biti duže, nekada i nekoliko dana, ali uko liko se radi o putovanju koje tre ba da se realizuje za dan ili dva, ona može biti validna čak i samo nekoliko sati.  Poslovni putnici čine veliki deo prometa u avio saobraćaju. Pogotovo oni koji lete na destinacije na kojima se zadržavaju dan ili dva. Zbog toga su u skorije vreme neke avio kompanije poput Air Serbia-e, Lufthansa-e i Swiss Airline-a, uvele podtarfe koje putniku omogućavaju da putuje samo sa ručnim prtljagom i, ukoliko mu naknadno zatreba čekirani prtljag ili neka dodatna usluga na letu poput biranja određenog sedišta, obroka, prioriteta ukrcavanja itd, iste može nakon same kupovine karte doplatiti. Ukoliko putnik misli da će mu čekirani prtljag ipak biti možda potreban, naš savet je da ga svakako kupi odmah jer ukoliko to bude radio na licu mesta, na aerodromu, cena tog dodatog prtljaga može biti dosta skuplja. Mnogi profesionalni „lovci“ na jeftine karte tvrde da je utorak najbolji dan za putovanje. Kako svi volimo da vidimo sniženja i popuste, to je moguće i u avio industriji, u vidu promotivnih cena avio karata. Avio kompanije „otvoreʺ promotivne tarife unutar svojih klasa i daju određeni rok do kada se kar te moraju kupiti, kao i za koji period putovanja promocija važi. Za određene periode u toku godine avionske karte za sve destinacije znatno su skuplje i ovo se pre svega odnosi na jul i avgust, kao i na termine od sredine decembra do sredine januara jer su to sezonski meseci. Tada je povećan broj putnika na letovima jer se tada ide na godišnje odmore i putuje za praznike. Samim tim, teže je i naći mesto na letu pa je naša preporuka da, ako znate da ćete tada putovati, što pre obezbedite sebi mesto. Low cost kompanije nekada prodaju avio karte koje za određene destinacije koštaju ispod 10 EUR. Dakle, kao što vidimo, letenje ne mora uvek biti skupo. Zato, sledeći put kada budete razmišljali da li na put ići automobilom, proverite prvo sa svojim agentom cenu avio karte i planirajte svoj put na vreme 🙂 Avio sektor portala Kongresniturizam, Jovana Ljuboja i Bojana Vučenović

Read more