News

CSR primeri iz prakse regiona

Divno je kada se rodi lepa ideja da se nekom pomogne. Pojedincu, zajednici, planeti. Ali kako isplanirati taj događaj? Koliko god da je tehnički deo organizacije važan, što je neosporno, važna je i sama implementacija ideje o pomoći. I na šta je važno obratiti posebnu pažnju? CSR aktivnost treba da bude deo korporativnih vrednosti kompanije Vizija i misija koju imate u vezi sa pomoći treba da bude tekstualno formulisana. Potrudite se da ona što vernije opiše vrednosti kompanije u kojoj radite, da istakne ono što je najbitnije. CSR treba da bude jedan od ključnih elemenata koji će vam pomoći u formulaciji. Sumirajte/rezimirajte trenutne CSR aktivnosti Definišite akcije koje vaša kompanija trenutno sporovodi tako što ćete razmisliti o postojećm, ali i potencijalnim CSR aktivnostima. Bićete iznenađeni rezimeom. Zatim napravite listu aktivnosti, prikažite je svojim kolegama i porazgovarajte o njoj. Otkrićete mnoge stvari na kojima je potrebno da radite dodatno, tj. da ih razradite. Napravite listu problema koje uočavate, razmislite o aktivnostima koje vam mogu pomoći da ih rešite i pretvorite ih u neku vrstu pomoći za vašu okolinu. Istovremeno, morate biti svesni očekivanja koja vaša okolina ima od vas kao kompanije. Planovi treba da budu realni Lako se „zamaštamo“ kada se radi o CSR aktivnosti. Jedno je želiti da spasite svet, a sasvim drugo su mogućnosti da to uradite. Svaki, čak i najmanji pomak, ili dobro delo, svet već čini boljim mestom za život. Uključite svoje kolege Kolegama i saradnicima treba da objasnite suštinu CSR aktivnosti koju planirate i zamolite ih za pomoć u osmišljavanju i/ili organizaciji. Ljudi koji učestvuju sa vama u ovoj humanoj misiji treba da veruju u ceo projekat. Da se poistovete sa njim, da osete da je to što od njih tražite korisno za zajednicu, ali i za njih kao pojednice. Na kraju, treba da budu motivisani, puni entuzijazma i da proslave svaki zajednički uspeh u implementaciji CSR aktivnosti. Informišite javnost o tome šta radite Večita moralna dilema: da li svi treba da znaju da ste učinili dobro delo ili ne? Neki smatraju da ih treba raditi u tišini, bez obaveštavanja javnosti. Lično, smatram da to nije dobro. Kompanije, ali i pojedinci, treba da budu primer dobre prakse. I javnost to treba da zna. Sigurno vam se nekada desilo da vam je neko bio inspiracija za nešto. Obaveštavanje javnosti o lepim i korisnim stvarima upravo tome i služi – da podigne svest o nečemu. Vi ćete postići više i rezultati će biti vidljivi ako dozvolite da CSR aktivnosti budu poznate! A šta na ovom polju rade neke od kompanija u našem regionu i šta su bile njihove ideje, pročitajte u redovima koji slede. L’ORÉAL Citizen Day, Srbija „Svake godine L’Oréal grupa organizuje Citizen Day – dan doprinosa lokalnim zajednicama u kom učestvuju svi zaposleni širom sveta. Ova inicijativa, koja se sprovodi kao dan volontiranja u zajednici, omogućava zaposlenima da posvete čitav radni dan pružanju podrške lokalnim zajednicama i korisnicima neprofitnih organizacija u sferi socijalne zaštite i zaštite životne sredine. Ove godine je velika volonterska akcija održana u inkluzivnom centru „Mesto susreta“ u Zemun Polju, u kojoj je učestvovalo više od 100 volontera i donirano je više od 800 radnih sati. U sklopu akcije formirana su dva senzorna vrta sa preko 200 sadnica, kao deo buduće terapije za korisnike, oslikana su 3 velika zidna murala koja će doprineti pozitivnoj atmosferi u dvorištu centra i uređen je sportski teren za košarku i fudbal koji posećuju korisnici centra i lokalno stanovništvo. Pripremljeno je i preko 100 kilograma džema od kajsije, dok je kroz kreativne radionice napravljen veliki broj različitih proizvoda koje inkluzivni centar prodaje pojedincima i kompanijama, kao deo strategije održivog poslovanja ove ustanove.“ Sanja Burg, Corporate Communication Director Balkan Region „Budi ono što želiš da vidiš kod drugih“– SEEbtm Party, Srbija „SEEbtm Party, regionalno okupljanje kongresne industrije, ove godine organizovali smo po sedmi put. Na prethodnom smo ugostili oko 250 zvanica iz sveta organizacije događaja, naših partnera, kolega i saradnika. Ono što je večeri dalo posebnu važnost jeste to što smo uspešno organizovali i akciju humanitarnog karaktera, tačnije prikupljanja novčanih sredstava za NURDOR – Nacionalno udruženje roditelja dece obolelih od raka, u vidu simbolične „ulaznice” za događaj, kada je sakupljeno i donirano preko 108.000,00 RSD. „Budi ono što želiš da vidiš kod drugih“ bio je naš moto, a sve zvanice su sa zadovoljstvom podržale ovu našu zamisao, učestvovale u njoj i time nas podstakle da ovo postane standard kada se radi o događaju SEEbtm Party. Ove godine smo se ponovo svi videli 15. novembra, i takođe organizovali humanitarnu akciju. Cena ulaznice bila je 999,00 RSD, a sav prihod od 190.000,00 RSD doniran je Fondaciji Novak Đoković.“ Miona Milić, Kreativni direktor SEEbtm događaja „Volimo blagdane jer volimo jedni druge”– Konzum, Hrvatska Kompanija Konzum drugu godinu sprovodi blagdansku kampanju „Volimo blagdane jer volimo jedni druge” kroz koju čaroliju blagdana dijele s kupcima i zaposlenicima, a već tradicionalno pomažu potrebite. Konzumova blagdanska kućica je tijekom Adventa 2017. godine obišla zemlju kako bi širila čaroliju u Istri, Dalmaciji, Slavoniji, na sjeveru zemlje, i u Zagrebu. U svakom gradu prikupljale su se donacije za lokalnu udrugu koju su odabrali samo zaposlenici Konzuma, a građani su sudjelovali simboličnom donacijom od 10 kuna za koju su, kao uspomenu na dobro djelo, kući ponijeli igračku. Zahvaljujući ovoj uspješnoj inicijativi Konzum je donaciju od 25.000,00 KN omogućio udrugama iz Zagreba, Varaždina, Osijeka, Pule, Splita, Vukovara, Rijeke i Dubrovnika. Nakon što se čarolija blagdana proširila cijelom zemljom, predstavnici Konzuma su posjetili udruge i donacijama razveselili više od 6.000 štićenika domova i udruga. Konzum Dobre priče nastavljamo – BH Telecom, Bosna i Hercegovina „Kompanija BH Telecom je posredstvom više sponzorskih aranžmana u posljednjih 13 godina u društvenu zajednicu uložila više od 43 miliona KM u razvoj sporta, kulture i humanitarnih projekata. Ona je najveći donator u Bosni i Hercegovini s obzirom na to da je jedina kompanija u zemlji koja kontinuirano godišnje donira 1 milion KM različitim organizacijama. U posljednjih 12 godina BH Telecom je donirao ukupan iznos od 16,5 miliona KM u svrhu realizacije brojnih projekata iz oblasti kulture, obrazovanja, razvoja zdravstva i pomoći javnim kuhinjama. Posebno smo ponosni na doniran 1 milion KM za saniranje stambenih jedinica od poplavljenih područja. Takođe, brinemo o osobama sa posebnim potrebama pružajući kontinuiranu podršku Udruženju slepih osoba FBiH kroz njihovo zapošljavanje u Call centru. Trenutno kod nas rade 223 osobe sa invaliditetom.” mr. Nađa Lutvikadić-Fočo, Šef Odjela za korporativne komunikacije Benefiti CSR aktivnosti za kompaniju su mnogi. Bolja prepoznatljivost samog brenda, pozitivna poslovna reputacija, skok prodaje, povećana lojalnost klijenata i još mnogo toga. „Dobra kompanija nudi odlične proizvode i usluge. Odlična kompanija takođe nudi odlične proizvode i usluge, ali teži tome da svet učini boljim”, Philip Kotler.  

Read more

Organizujte događaj u Press centru Kombank dvorane

Press centar nalazi se na prvom spratu Kombank dvorane (rekonstruisanog Doma sindikata) kulturno zaštićenog objekta sa višedecenijskom tradicijom i atraktivnom lokacijom u centru Beograda, na Trgu Nikole Pašića. Press centar predstavlja mo­dernizovan ambijent idealan za organizaciju press konferencija različitog tipa, prezentacija, panel diskusija, predavanja, promocija, seminara, okruglih stolova, ali i izložbi i umetničkih postavki. Smešten u prostranom delu dvorane, bogatom dnevnom svetlošću, raspolaže kapacitetom u kom se može smestiti do 100 ljudi. Klijentima je na raspolaganju korišćenje najsavremenije opreme za video prezentovanje radova učesnika skupova, konferencijsko ozvučenje po poslednjim audio parametrima i korišćenje besplatnog Interneta. Istovremeno, oslanjajući se na stručnost tima Kombank dvorane i tradiciju objekta klijenti mogu da računaju na uspešnost i profesionalnost u realizaciji svog događaja. Takođe, postoji mogućnost korišćenja garderobe, VIP zone za koktele i kafe pauze, kao i ugostiteljskih usluga.

Read more

Ponovo otvoren hotel Putnik na Kopaoniku

U godini u kojoj slavi šest decenija postojanja, hotel Putnik ponovo je otvorio vrata, 1. decembra 2018., potpuno renoviran i kategorisan sa 4 zvezdice.  U investiciju je uloženo oko 10 miliona EUR i samo renoviranje hotela trajalo je oko godinu ipo dana. Smeštajni kapacitet hotela je 116 jedinica, odnosno 270 ležaja, od kojih je gostima na raspolaganju u hotelu 83 modernih standardnih soba, 13 family soba i šest luksuzno opremljenih apartmana kao i Superior vila Putnik koja je u sklopu hotela Putnik i gostima pruža šest family i osam standardnih soba. U sklopu hotela nalazi se i pansionski restoran kapaciteta do 250 osoba, lobby bar, dve konferencijske sale, igraonica za decu, fitness centar sa najsavremenijom opremom za vežbanje, kao i spa centar koji sadrži zatvoreni bazen, jakuzzi, finsku saunu, rusku banju, infracrvenu saunu, tursko kupatilo, tapidarijum, frizerski salon i sobe za masažu. Posebno se izdvaja velika konferencijska sala koja može da primi do 150 osoba kao i manja za do 50 osoba. Gostima su na raspolaganju i višenamenski otvoreni teren, skijašnica, parking, bankomat i suvenirnica.

Read more

GuestJoy na tržištu Srbije

GuestJoy, zvanični partner TripAdvisor-a, otvorio je svoju kancelariju u Beogradu, sa ciljem da postane vodeća kompanija u Srbiji u segmentu povećanja prihoda koje ostvaruju hoteli, a na osnovu dodatnih usluga koje hotel pruža, kao i u segmentu ocenjivanja pruženih usluga samih hotela. GuestJoy, vodeća kompanija koja pruža rešenja za povećanje prihoda koje hoteli ostvaruju kako iz povećanog broja noćenja, tako i iz dodatnih usluga koje pružaju, otvara svoju kancelariju u Beogradu, koja će predstavljati regionalni centar, sa namerom da pokriva poslovne aktivnosti na celom Balkanu. Sa sedištem u Talinu, Estonija, Guestjoy pruža sofisticirana rešenja za povećanje hotelskih prihoda, kao i za ocenu kvaliteta pruženih usluga. Naša rešenja se koriste u više od 200 hotela, kao i u 17 zemalja širom sveta. GuestJoy pruža inovativno i ekonomično rešenje za hotele, i omogućava bliži kontakt sa svakim gostom pre samog čekiranja, za vreme boravka, kao i nakon odjave iz hotela, sa ciljem da unapredi korisničko iskustvo, od trenutka kada su rezervisali svoj smeštaj. Naše rešenje, na vrlo jednostavan način, omogućava korisniku da iznese svoje mišljenje o kvalitetu pruženih usluga na TripAdvisor web sajtu, koji je i naš zvaničan partner, a ova usluga se smatra jednom od ključnih koja održava konkurentnost u odnosu na druge hotele. Kada je reč o ekspanziji same kompanija, Annika Ylem, suosnivač GuestJoy je izjavila: “Sa 82.1% ukupno ostvarenih noćenja od strane turista iz inostranstva u 2018. godini, Beograd je svakako stavljen na mapu poželjnih destinacija. Povećan broj letova sa beogradskog aerodroma, govori u prilog toj činjenici. Takođe, poboljšanja koja očekuju beogradski aerodrom će svakako doprineti da Beograd bude lider na u regionu Balkanu, kada je turizam u pitanju.“

Read more

Hotel Regent Porto Montenegro – Drugo ime za luksuzan poslovni turizam

Hotelu Regent Porto Montenegro Jelena Čabarkapa priključila se pre pola decenije na poziciji ličnog asistenta generalnog menadžera u timu zaduženom za pripremu otvaranja hotela. Nakon toga, prelazi u tim prodaje i marketinga na poziciju menadžerke prodaje na kojoj se nalazi i danas. Sa njom smo razgovarali o poslovnoj filozofiji koja je za njih ključ uspeha i budućim planovima. Jelena Čabarkapa, Menadžerka prodaje hotela Regent Porto Montenegro Timu hotela Regent Porto Montenegro ste se priključili pre pet godina u pre opening fazi. Sa ove distance, koliko su se očekivanja i planovi na polju kongresnog turizma poklopili i ostvarili? Ponosna sam što sam bila dio osnivanja hotela Regent Porto Montenegro te nakon skoro pet godina mogu reći da sam dio tima koji je doprinio razvoju luksuznog turizma u Crnoj Gori. Iako vodim segment prodaje koja je orjentisana ka korporativnom segmentu u regionu sa slobodom mogu posvjedočiti da se naša zemlja u relativno kratkom roku pozicionirala kao nova luksuzna destinacija te u proteklih nekoliko godina stasava kao međunarodno prepoznata MICE destinacija. Danas bilježimo zaključenu saradnju sa više od 200 domaćih kompanija; vladinih i međunarodnih organizacija i 300 uspješno održanih događaja. Vaša poslovna filozofija izgrađena je na premisi „five star know-how“. Na koji način je implementirate u svakodnevno poslovanje? Vrlo pažljivo pratimo trendove u poslovanju naših klijenata i njihove aktivnosti u cilju prilagođivanja naših ponuda. Takođe, njegujemo razvoj partnerskog odnosa i organizaciju zajedničkih događaja u prilikama i lokacijama koje su optimalne za udružene aktivnosti. U kreiranju ponuda uzimamo u obzir sve specifičnosti potreba naših klijenata, te shodno tome kreiramo ponude ili pak planiramo prilagodbu ponuda za nastupajuću godinu. Nedavno ste najavili i proširenje kapaciteta kojom ćete dodatno obogatiti korporativnu ponudu. O čemu se radi i šta možemo očekivati? Regent Porto Montenegro će tokom ljeta 2019. godine otvoriti novo Baia krilo hotela koje će doprinijeti diversifikaciji ponude novim kategorijama soba. Podsjećam da je hotel Regent otvorio krilo Venecija 1. avgusta 2014., dok je Aqua krilo otvoreno tokom jula prošle godine. Sada raspolažemo sa 149 atraktivnih smještajnih jedinica a sledeće godine sa dodatnih 70 jedinica.

Read more

Čineći drugima činimo i sebi

Sam termin korporativne društvene odgovornosti postaje sve više aktuelan, iako je još uvek u razvoju. Trend savremenih i manjih i većih kompanija, kao i drugih institucija, da razvijaju segment društveno odgovornog poslovanja je u kontinuiranom porastu i postaje princip po kome se prepoznaju principi solidarnosti, morala i etičkog poslovanja, razvoja, uticaja na korporativnu zajednicu i zajednicu uopšte – prepoznaje se opšta uspešnost poslovanja. Osvešćenost sveukupne odgovornosti na različitim nivoima poslovanja postaje profesionalni imperativ delovanja i malih sistema, ali i onih najvećih, kao što su državne institucije, pa i sama država, ali u osnovi svake osvešćenosti i svake odgovornosti – temelj pripada pojedincu. Danas se taj pojedinac zove odgovorno lice, međutim svaka individua prepoznaje opšti i lični vrednosni okvir kroz koji uobličava delovanje ka drugima. Psihološka perspektiva, pored ostalih, prepoznaje kao posebno značajne aspekte samopoštovanja, samoefikasnosti i potrebu za poštovanjem od strane drugih. Ti faktori dalje značajno utiču na samopouzdanje, svakako kreiranje slike sebe u sopstvenim, ali i u očima drugih. Iako se često susrećemo sa komentarima da nekog nije briga šta drugi misle o njemu, takve izjave nemaju utemeljenost o istini. U biti, svakome je veoma stalo do mišljenja drugih i svako se, na sebi svojstven način, trudi da plasira što bolju sliku sebe svetu, čak i (u periodima) kada sam sobom nije zadovoljan. Zadržavajući psihološki ugao posmatranja, vratimo se na trenutak odrastanju i prisetimo se najmlađih članova našeg društva – dece. Jedna od razvojnih faza najranijeg detinjstva podrazumeva negativnu reakciju deteta na sve što mu se nudi. Iako je ta faza često iritirajuća za roditelje, pripada razvoju i kao takva je sasvim primerena. Odgovor „NE!“, nakon nekog vremena zamenjuje prihvatanje, odnosno odgovor „DA“ na sugestije roditelja i okoline, ali to da se izgovara sa razlogom da, da bih bio dobar! Da bi me drugi prihvatali, voleli, nagrađivali… Tek nakon te faze, prema naučnim istraživanjima, uobičajeno oko treće godine, dete počinje sa takozvanim „voljnim DA“. Čak i veoma mala deca imaju potrebu da budu dobra, da bi bila prihvaćena. Odrastanje i, posebno – aktivno odraslo doba, taj segment stavlja u sam vrh društveno poželjnih osobina, često opredeljućih, kako za socijalne kontakte, tako i za profesionalni razvoj i karijeru. Time se ne misli na poslušnost, već na kategoriju plemenitosti, saradljivosti, empatije – sluha za potrebe drugih, spremnosti da se pomogne, odricanje od predrasuda, stereotipa i svakog vida diskriminacije, kao i aktivno učešće u humanističkim aktivnostima. Da li je svaki čovek rođen sa kapacitetom da čini dobra dela, pitanje je koje izaziva oprečne odgovore. Poznato je da nijedna generalizacija ne vodi istini, pa samim tim ne možemo ni ljude podeliti na plemenite i one koji to nisu. Izvesno je da svaki prosečan čovek nosi lične resurse za odgovornost i za dobra dela. I činjenica je da čineći drugima – činimo i sebi. Ovog puta to ne proističe (najčešće) iz potrebe da bi nas drugi prepoznali kao dobra, dušebrižna bića, već zato što se individua oseća dobro, ponekad i moćno, kada učini bilo šta pozitivno. Pomažući drugima, zapravo pomažemo sebi, bilo da smo to prepoznali kao vodeći motiv ili ne. Plemenit čin podiže samopoštovanje i aktivira „organ“ plemenitosti koji svaki, ponovo – najprosečeniji čovek ima. Iako se u svakom činjenju može pronaći i instrumentalni motiv („radim nešto sa konkretnim ciljem da imam (ne)posredan interes od toga“), već sama spremnost da činimo nešto za druge nas činjenično čini boljim ljudima. Drugim rečima, naš život dobija sasvim konkretan smisao! Pitanje smisla „Ne pita se čovek o smislu života, već život njemu postavlja pitanja na koja on treba da odgovori. A istina se nameće sama po sebi i ne treba joj posrednik“                                                                                                                    Viktor Frankl Pitanje koje su kroz istoriju postavljali mnogi filozofi, egzistencijalisti je – pitanje smisla. Čovek, da bi se osećao dobro u sopstvenoj koži, nužno postavlja sebi, bar ponekad, pitanje o smislu bivstvovanja, aktivnosti, mišljenja… Odgovor ponekad pronalazimo, a ponekad ostaje u maglovitoj budućnosti koja traži okvire u principima vere i religije, samosvesti, potvrde značajnih drugih ili ličnih uvida. Ne postoji garancija da će ikad dobijeni odgovor ili uvid zadovoljiti našu radoznalost i bazičnu potragu za smislom, posebno kada se osoba nađe u fazi životnih poteškoća, bilo psiholoških, socijalnih ili egzistencijalnih. Sistem vrednosti se, posebno u savremenom dobu, sve više razlikuje i na individualnom i na globalnom nivou. Ali, sa druge strane, upravo kada smo u najtežim situacijama, okolnost da smo, čak i tada, u mogućnosti da nekome pomognemo, osnažuje naše potencijale i resurse za lične borbe. Poznata rečenica „Kad ne možeš da pomogneš sebi – pomozi onome kome možeš“, vraća nas na Franklovu školu psihologije/ psihoterapije (Logoterapija) koja se prepoznaje kroz princip Odraz volje za smislom, sa posebnim akcentom na (samo)odgovornost, pri čemu je, kako sam Frankl ukazuje: „Čoveku za zdravlje neophodnije stanje težnje i borbe za cilj kojeg je dostojan.“ Dostojnost cilja biramo sami. Sistem visokih i poželjnih vrednosti je prepoznat i dovoljno transparentan, počev od individualnih principa pa do velikih sistema. Prepoznat je u religiji, u običnoj svakodnevnici, u umetnosti. Setimo se sjajnog filma „Prosledi dalje“ (Pay It Forward, Kevin Spacey) i dečaka sa jednostavnom plemenitom idejom da svak učini po tri dobra dela, šireći ciklično dobročiniteljstvo. Poziv na humanost može imati razna imena koja će mu dodeliti moderno doba. Sva ta imena, odnosno značenja, u biti predstavljaju puteve ka istom cilju, a on je – ostati čovek u svakoj situaciji. Brinuti o bližnjima, ali i onima koji to nisu, kada za to imamo mogućnosti, jer – volja bi trebalo da postoji u svima nama. Biti i ostati plemenit i dostojan čovek znači mnogo više od pukog uspeha ili preživljavanja, mnogo više od filozofskih pitanja. Pridržavajući se principa onoga što se danas naziva društvena, ali i lična odgovornost prema sebi, drugima i životu, više nego ikada postaje ultimatum postojanja, pa i opstanka ljudske vrste. Dragana Deh, Msc psiholog, sistemski psihoterapeut i lajf kouč, sa stručnim saradnicima kreira i održava tematske edukativne radionice kao i tim bilding radionice u skladu sa specifičnim potrebama manjih i većih kompanija. Za sve informacije možete se obratiti na: dragana.deh@gmail.com ili www.psihooaza.com

Read more

Crvena Luka Hotel & Resort

Izvrsno mjesto, izvrsni tranzitni linkovi i prekrasno prirodno okruženje neki su od razloga za organizaciju stručnih panela, kongresa, prijema, banketa, vjenčanja, promocija i sličnih događanja u Crvena Luka Hotel & Resort. Kongresna sala Colloquium 1, veličine 105 m2, opremljena je najnovijim multimedijalnim sadržajem i ima svu potrebnu tehničku opremu. Također, u ponudi su i dvije vrlo atraktivne višenamjenske sale koje mogu primiti od 100 do 280 osoba ovisno o rasporedu, gdje osim konferencija i kongresa možete organizirati razne prijeme, bankete, vjenčanja, promocije i druge događaje. Ovisno o želji klijenta, u tim se salama tijekom događaja mogu poslužiti različiti gurmanski specijaliteti pripremljeni u prvoklasnoj hotelskoj kuhinji. Kongresnim učesnicima nudi se mogućnost organiziranja raznih svečanosti i događaja prema njihovim željama i potrebama koje dodatno stvaraju kreativnost u planiranju vašeg slobodnog vremena. Stvaranje uspješnog i besprijekornog događaja zapravo predstavlja pomno planiranje, rad s timom iskusnih ljudi i opremom koja vam je potrebna (čak i onom za koju niste znali da vam je potrebna). Crvena Luka Hotel & Resort „kuvao“ je ovu kombinaciju sastojaka do savršenstva i dodao je cijeli niz glazura na vrhu za dodatni slatki doživljaj. Dodatne pogodnosti za naše klijente Značajke, usluge i sadržaji uključuju: besplatan bežični pristup internetu, audio vizualna oprema – konferencijski zvučni sustav s mikrofonom, projektor, projekcijsko platno, flip chart-ovi, prijenosni projekcijski ekran, klizač. Uživajte u svom boravku i kušajte naše ukusne ponude u našim restoranima Food & Beverage: glavnom restoranu Il Doge, talijanskom restoranu Pizzeria & Bistro Mamma Rosa, Movie bar-u, restoranu Il Moro, baru na plaži Movida ili Gelateria Gelatiamo.

Read more

Salzburg Congress – sertifikovana zelena lokacija

Salcburg je grad u centralnoj Austriji, na severnoj ivici Alpa. Izuzetno je popularan kao turistička destinacija zahvaljujući baroknoj arhitekturi i lepoti, a u njemu se rodio i Volfgang Amadeus Mocart. Grad takođe postaje sve popularniji među organizatorima događaja jer je Salzburg Congress ponosan nosilac sertifikata Green Location. O sertifikatu i drugim temama u vezi sa „zelenim“ aktivnostima razgovarali smo sa generalnim menadžerom kongresnog centra Salzburg Congress, g. Herbertom Brugger-om. Gospodin Herbert Brugger, Generalni menadžer Salzburg Congress centra Tema ovog broja magazina su aktivnosti iz oblasti korporativne društvene odgovornosti, u koje se definitivno ubrajaju „zeleni sastanci”. Da li možete da nam kažete nešto više o sertifikatu za zelene sastanke? Zaštita životne sredine i ekološka održivost su teme koje su sve važnije – naročito kada je reč o organizaciji događaja i kongresa. Salzburg Congress je sertifikovan kao „zelena lokacija“, što znači da imamo pravo da izdajemo sertifikate za događaje koji se kvalifikuju kao „zeleni sastanci“ i „zeleni događaji“ kao garanciju iskrenog pristupa događajima koji ispunjavaju najviše standarde. Zeleni sastanci i zeleni događaji povećavaju kredibilitet tako što ukazuju na to da je kompanija ili organizacija spremna da bude podvrgnuta nadzoru treće strane u korist životne sredine. Učesnici na sertifikovanim događajima se upućuju na EcoLabel hotele, ketering kompanije su obavezne da koriste regionalno uzgajane i nabavljene proizvode, koriste se FSC sertifikovane olovke i radi se na tome da se izbegne korišćenje velikih količina papira i drugih materijala. Da li organizatori događaja prepoznaju značaj „zelenih sastanaka” i u kojoj meri? Zeleni sastanci i događaji su mnogo više od trenda i odavno su postali pitanje časti u sektoru organizacije događaja. Oni su jasan znak toga da organizatori vrlo ozbiljno shvataju kvalitet, potrošnju energije, očuvanje životne sredine i da žele da budu dobar primer drugima. Možete li da opišete kako izgledaju „zeleni sastanci” u Salzburg Congress centru? Postoji sveobuhvatan spisak kriterijuma koje je potrebno ispuniti kako bi događaj bio sertifikovan kao zeleni sastanak u Salzburg Congress centru. U vreme potpisivanja ugovora menadžeri događaja obaveštavaju centar o tome da li je događaj u skladu sa principima ekološke održivosti. Tako organizatori dobijaju dovoljno vremena za oglašavanje statusa zelenog sastanka/zelenog događaja prilikom privlačenja učesnika, predavača i drugih partnera. Da li možete da kažete nešto više o aktivnostima u vezi sa trendom internacionalizacije u Salzburg Congress centru? Procenat međunarodnih i evropskih kongresa koji se održavaju u kongresnom centru stalno raste. U 2017. godini njihov udeo iznosio je oko 75%. Značajna ulaganja u tehnološku infrastrukturu dovela su do toga da centar ispunjava najviša očekivanja čak i tehnički najzahtevnijih kongresa Vrlo smo zadovoljni dosadašnjim stepenom iskorišćenosti kapaciteta ove godine. Kvalitet i veličina održanih događaja se odlično uklapaju u centar i savršeni su za naš portfolio. Postoji dobra ravnoteža između novih i redovnih korisnika. Konkretno, redovni korisnici su zadovoljni standardom tehničke infrastrukture i načinom na koji smo nastavili da unapređujemo centar. Naime, na tehničkom nivou, uvek smo vodili računa o tome da budemo korak ispred trendova, što nam je već izgradilo međunarodnu reputaciju. Možete li nam reći nešto više o budućim planovima u okviru „zelenih aktivnosti”? Naši ciljevi su očuvanje prirodnih resursa i optimizacija energetske efikasnosti, kao i podsticanje prihoda na regionalnom nivou. Ova strategija predstavlja najveći prioritet u gradu kao što je Salcburg, čiji je prelepi stari grad upisan na UNESCO-vu listu svetske baštine. Svakodnevno preuzimamo i delimo ovu odgovornost sa svojim dobavljačima i pružaocima usluga, saradnicima, korisnicima i posvećenim timom zaposlenih, čime garantujemo konceptualnu i praktičnu implementaciju zelenih sastanaka i zelenih događaja. Ovo je posao koji živimo i dišemo!

Read more

SEEbtm Awards 2018 – priznanja za najbolje u kongresnom turizmu

U organizaciji portala Kongresniturizam i specijalizovanog magazina SEEbtm, u Beogradu je 15. novembra, 7. put tradicionalno okupljena kongresna industrija regiona na SEEbtm Party-ju, koji se profilisao kao snažna networking platforma ključnih stejkholdera u kongresnoj industriji i event menadžmentu. Na ovom okupljanju svečano su dodeljena priznanja, SEEbtm Awards, najboljim hotelima i prostorima u kongresnom i poslovnom turizmu regiona, koja su pokrenuta 2016. Ova prestižna priznanja dodeljena su u 17 kategorija na osnovu glasova onih koji su kupci u konresnom turizmu – ljudi iz kongresne industrije regiona, klijenata nominovanih kandidata i tima SEEbtm magazina. Posebno je bila važna novina u glasanju – stručni žiri, sačinjen od predstavnika najeminentijih kompanija i organizacija koje organizuju događaje u regionu, a članovi su glasali za najbolje, po svom iskustvu i mišljenju. ’’Naš cilj je da ostanemo centar stimulacije regionalne saradnje, čemu smo posvećeni više od decenije. Imajući to u vidu, nastavljamo da radimo na uvezivanju tržišta jugoistočne Evrope kako bismo zajedničkim snagama i trudom napravili kvalitetne promene na međunarodnom tržištu. Čestitamo svim dobitnicima i zahvaljujemo se na dugogodišnjoj saradnji i podršci. Koncept ovih priznanja će nas stimulisati da budemo još bolji, posvećeniji i inovativniji, a nadmo se i sve naše partnere’’, rekla je Miona Milić, Managing partner portala Kongresniturizam i urednica SEEbtm magazina. PREGLED OVOGODIŠNJIH POBEDNIKA  Best City Conference Hotel Crowne Plaza Belgrade, Serbia Best Out of the City Conference Hotel Grand Hotel & Spa, Serbia Best Seaside Conference Hotel Hotel Splendid Conference & Spa Resort, Montenegro Best City Hotel for Meetings & Events (up to 150 rooms) Hotel Galleria, Serbia Best Out of the City Hotel for Meetings & Events (up to 150 rooms) Termag Hotel Jahorina, Bosnia and Herzegovina Best Seaside Hotel for Meetings & Events (up to 150 rooms) Hotel Palma, Montenegro Best City Hotel for Meetings & Events (more than 150 rooms) Falkensteiner Hotel Belgrade, Serbia Best Out of the City Hotel for Meetings & Events (more than 150 rooms) Terme Olimia, Slovenia Best Seaside Hotel for Meetings & Events (more than 150 rooms) Lafodia Sea Resort, Croatia Best New Hotel (opened in 2017/2018) Hilton Belgrade, Serbia InterContinental Ljubljana, Slovenia Best Conference and Banqueting Staff Hyatt Regency Belgrade, Serbia Best Special Venue Top of the Hub, Serbia Best Wellness and Spa Hotel Hotel Izvor – Congress, Spa & Wellness Resort, Serbia Best Luxury Hotel (up to 50 rooms) Lazure Hotel & Marina, Montenegro Best Luxury Hotel (more than 50 rooms) Radisson Collection Hotel, Old Mill Belgrade, Serbia Grand Hotel Tornik, Serbia Best Small Business Hotel Hotel Constantine the Great, Serbia Best Congress Venue Congress Centre Master, Novi Sad Fair, Serbia

Read more

Slikanje akrilnim bojama bez četkice

Slobodnog vremena svi imamo malo. Čak i vikendom kada se ne radi. I istina je da ga svi, manje-više, provodimo isto. Kafa sa prijateljima, čitanje knjiga, lagana šetnja. Jeste li razmišljali kako biste mogli da to vreme potrošite i budete kreativni? Kreativnost uglavnom ostavljamo onima koji su nadareni i iz tog razloga neke stvari čak ni ne probamo. Slik anje akrilnim bojama upravo je dokaz za suprotno jer vam nije potreban talenat za slik anje i crtanje da biste stvarali! A šta je potrebno, ako ne talenat 🙂 ? Kanvas platno i različite akrilne boje. Pored ovoga, sve ostalo sigurno imate kod kuće, pogotovo ako imate decu. Par providnih, tankih, gumenih rukavica (mogu biti i one hirurške koje se mogu kupiti u bilo kojoj apoteci, važno je samo da ne budu glomazne, već da vam budu „uz ruku“), nekoliko plastičnih čaša za svaku boju ponaosob, jedna veća plastična čaša u kojoj ćete mešati boje ako želite, špatula za kolače (najbolje je da bude plastična) ili četkica za premazivanje kiflica (najbolje je da bude silikonska) i mala metalna cediljka (kao ona za čaj, na primer). Postoji mnogo tehnika i načina rada sa akrilnim bojama, a mi ćemo vam opisati neke od njih. Sigurno će i vama, dok čitate ovaj tekst ili za vreme samog procesa „slikanja“, na pamet pasti još nešto što biste mogli da probate u vezi sa ovim. Zato, isprobajte jer ovde zaista ne možete da pogrešite – ne postoji pogrešan i ispravan način na koji se crta. Ovo može biti i dobra i interesantna ideja za opuštanje i zabavu zaposlenih! Izlivanje akrilnih boja na platno Najbolje je da ovu aktivnost radite na terasi ili bašti, ali ako ih nemate, poslužiće i trpezarijski sto na koji treba da stavite mušemu, najbolje neku staru, kako biste ga zaštitili. U svaku plastičnu času sipajte drugu akrilnu boju, po izboru. Najbolje je da na mušemu prethodno stavite rešetku za pečenje iz rerne, pa na to kanvas platno, kako bi sav višak boje mogao da curi sa platna bez da umažete celo platno. A ukoliko želite, možete i sipati nekoliko različitih boja, jednu preko druge, sa ili bez naknadnog mešanja, zajedno u jednu čašu. Ako vam se učini da je boja previše gusta, slobodno dodajte i malo vode kako biste razblažili. Recimo da gustina treba da bude kao kod smese koju pravite za palačinke. Kada se odlučite za boje koje ćete koristiti, lagano ih sipajte po platnu. Boja treba da se razliva po inerciji, a vi je možete, po želji i usmeravati – gore, dole, levo, desno. Važno je samo da to radite sporo i ne naglo. Špatulom za kolače, ili četkicom za premazivanje kiflica, možete išarati površinu platna dok je boja još sveža ili napraviti neke oblike. Ili ih možete umočiti u drugu boju i naneti je preko. Svejedno je. Pustite da vas inspiracija koju dobijete u trenutku vodi! A možete probati i ovo U jednu plastičnu čašu sasvim polako sipajte boje, jednu preko druge, bez dodatnog mešanja. Ukoliko želite da iskoristite više boja ili nijansi, sipajte što manje količine. Naš predlog je da nakon dodavanja dve do tri boje, stavite i malo bele, pa nastavite sa sipanjem sledeće dve do tri boje i tako dok ne završite. Na centar, ili gde želite, postavite malu metalnu cediljku i u nju lagano sipajte sadržaj iz čase. Pustite da boje cure kroz rupice. Višak će se automatski sliti na mušemu, a da biste pokrili celu površinu kanvasa, možete malo usmeriti boju, kao što smo objasnili u pasusu iznad, a ona će se širiti u koncentričnim krugovima. Rukama, na kojima imate rukavice!, možete višak koji se sliva razmazati po ivicama platna, tamo gde je potrebno, kako biste prekrili beline, ukoliko ih ne želite. Još jedna ideja: uzmite parče providne, samolepljive kuhinjske folije, koje nije preveliko, i malo ga zgužvajte. Dok je boja još uvek sveža, tapkajte folijom po njoj. Boje će se još više pomešati i dobićete mnoštvo različitih, apstraktnih i valovitih oblika. Sve ovo možete uraditi na vinil ploči, umesto na kanvas platnu. Tehnike su iste. Vaše „remek delo“ bi trebalo da bude potpuno suvo za neka tri dana i tada ga možete okačiti na zid ili staviti na mesto koje ste mu namenili. Treći način Pre nego što se odlučite da očistite svoju mušemu od viška boja koje su iscurele i bacite ostatke boje iz plastičnih časa, kazaćemo vam STANITE! 🙂 Ovo sve možete iskoristiti za novu sliku, a evo i kako. Višak boje koji vam je ostao prospite na mušemu i pomešajte sa ostatkom boje koje se nalazi na njoj. Uzmite kanvas platno i „licem“ ga umočite u to. Zatim ga „utrljajte“ i ispomerajte u raznim pravcima. Kada ga budete podigli, videćete da ćete dobiti vrlo interesantne oblike i nijanse. Savršeno nesavršena slika! I ne brinite, akrilne boje se lako skidaju sa mušeme 🙂 . Sunđer natopite vodom i nekim sredstvom za čišćenje, razređivačem ili etil-acetatom i obrišite je. Ukoliko planirate da ovu aktivnost sprovedete u kompaniji u kojoj radite, evo nekoliko predloga šta biste mogli da uradite sa slikama. Organizujte korporativnu izložbu ili aukciju i sav novac donirajte u dobrotvorne svrhe. A možete ih i pokloniti nekoj humanitarnoj organizaciji, domu za nezbrinutu decu, bolnici ili narodnoj kuhinji. Kao i svemu novom što probate, možda nećete odmah dobiti očekivane rezultate. Ali nikako se nemojte osećati obeshrabreno! Umesto toga, probajte opet i opet i opet. Pa još jednom. Uključite i članove svoje porodice ili prijatelje u ovu zabavnu aktivnost. Deca će joj se posebno radovati. Uživajte i zabavljajte se! I setite se da se savršenstvo postiže vežbom 🙂

Read more