News

Kako su nastala priznanja za najbolje u kogresnom turizmu?

Davne 2009. godine osnivači portala Kongresniturizam, Miona i Ivan Milić, sedeli su u jednom crnogorskom hotelu i uživali u poslovno-prijateljskom razgovoru sa tadašnjom menadžerkom prodaje i marketinga tog hotela, Leonardom (tada) Đinović, koju su već nekoliko godina poznavali zahvaljujući međusobno uspešnoj saradnji. Razne teme su se nametale, i Leonarda je rekla da bi oni, obzirom na iskustvo, a u nedostatku adekvatne literature u ovoj oblasti na našim prostorima, trebalo da pokrenu časopis. Časopis koji će prvenstveno da poveže kongresnu industriju regiona, da poveže hotele, agencije i kompanije, one koji organizuju događaje. Časopis koji će pružiti korisne informacije, ideje i uvid u trendove u event menadžmentu. S obzirom na to da su već dobijali zahteve od industrije da pokrenu ovakav časopis, iako to ona možda ne zna, Leonardin predlog je tog dana prelomio. Iako bez novinarskog znanja i iskustva, ali uz pomoć organizacionih i menadžerskih veština i verovanja u uspeh, Miona je preuzela na sebe ulogu urednice budućeg časopisa. Očekivanja, kako kompanije, tako i industrije su bila velika. Uz rad, trud, iskustvo u kongresnoj industriji i kreativnost, nastao je SEE business travel & meetings, skraćeno, SEEbtm. Časopis koji je opravdao, a možda i prevazišao očekivanja. Šest godina kasnije, ukazala se potreba da se onim hotelima koji su lideri u organizaciji događaja, onima koji su prvi izbor za korporativne klijente i organizovane poslovne grupe, ukaže priznanje. Kako zbog lične i poslovne satisfakcije, tako i kao smernica za buduće događaje i kompanije koje biraju prostor i hotel. Ali i kao uzor dobre poslovne prakse drugim hotelima za kongresni i poslovni turizam. Već etabliran SEEbtm časopis i regionalni portal Kongresniturizam, ukazali su se kao logični inicijatori i osnivači priznanja u kongresnom turizmu – SEEbtm Awards. Tako su, 2016. godine pokrenute najznačajnije nagrade u kongresnom turizmu. Ne samo zato što ih organizuje i dodeljuje vodeći regionalni portal za organizaciju događaja Kongresniturizam i specijalizovani časopis SEEbtm, već zato što za najbolje glasa publika, oni koji organizuju događaje. Oni čiji glas u praksi zapravo najviše vredi. U Beogradu 15. novembra 2018. godine 7. put tradicionalno je okupljena kongresna industrija regiona na SEEbtm Party-ju, koji se profilisao kao vrlo važan događaj za MICE i event industriju. Na ovom okupljanju svečano su, po drugi put, dodeljena prestižna priznanja – SEEbtm Awards, najboljim hotelima i prostorima u kongresnom i poslovnom turizmu regiona. Želeći da nagradama daju još veći kredibilitet i težinu, Miona i Ivan su se odlučili da oforme specijalni žiri. Žiri od ljudi koji se provereno bave organizacijom događaja ili odlučuju o istom ispred svojih kompanija. Tako su SEEbtm Awards postale jedine nagrade u regionu, a i šire, vezane za kongresni turizam koje dodeljuje iz prve ruke, industrija! Nema većeg priznanja za hotel nego kad gost, u ovom slučaju korporativni gosti koji spadaju u najzahtevnije, ali i one koji najviše troše, oda priznanje i odabere kao najboljeg u određenoj kategoriji.Sve navedeno je dalo rezultate, i borba među hotelima za SEEbtm Awards 2018 je bila velika. Tim pre, što su se među nominovanim hotelima i prostorima zaista našli najbolji u svojim kategorijama. Koliko je hotelima značajno ovo priznanje govori i činjenica da je svoje glasove dalo čak 8.700 ljudi! A evo šta o SEEbtm Awards priznanjima i SEEbtm Party-ju kažu pobednici                

Read more

Storytelling u biznisu

Pitate se, možda, kakve veze storytelling (pričanje priča) ima sa poslom koji radite?cIma, i to više nego što mislite! Svaki biznis ima svoju priču. Ako ne možete, ili ne umete da dobro ispričate i prenesete priču svojoj ciljnoj grupi, vaš proizvod ili usluga jednostavno neće privući pažnju. John Bates kaže da naš mozak vrednuje priče više nego bilo šta drugo. A ako ne znate ko je on, kratko ga predstavljamo. John Bates John je jedan od najtraženijih i najboljih komunikacionih trenera današnjice, te radi sa generalnim menadžerima najvećih svetskih kompanija poput Motorole i Johnson & Johnson-a, ali i sa više od 100 TEDx govornika. Zato mu verujemo na reč! ☺ Naime, priče mogu i treba da budu deo bilo kog posla upravo zbog gore pomenutog zaključka gospodina Bates-a. Jer, kada naučite na koji način treba da pričate priču, ciljna grupa će uvek želeti da čuje još. Ok, to ste možda već znali. Ali, šta ako vam sastavljanje priče baš ne ide od ruke? Odgovorite na osnovna pitanja Prvo, važno je da vaša poslovna priča bude zanimljiva. Ako ne postoji jasan fokus, brzo ćete izgubiti pažnju potrošača ili potencijalnog potrošača. Da biste, na primer, pokrenuli priču o brendu, u vašem izlaganju treba da bude jasno ko priča priču, zbog čega, kada i gde se ona odvija, kome je namenjena, šta se pokušava postići i sa kojim se izazovima suočavate. Ovi jednostavni parametri će vam pomoći da razvijete priču koja će biti zanimljiva vašoj ciljnoj grupi. Jako je važno da ljudima bude jasno zbog čega im se obraćate jer je upravo to ono što će ih kroz priču voditi i sačuvati im pažnju do kraja. Šta ljude interesuje? Zvuči krajnje neumesno, ali je istinito. Ljudi ne žele da slušaju o vašim uspesima, već o neuspesima. To naravno ne znači da ne treba pričati o lepim stvarima i širiti pozitivnu enegriju. To znači da ljudi, kada vas slušaju dok im pričate, više cene uspeh ukoliko je on proizašao iz nekog neuspeha, problema, prepreke. Zamislite da slušate ili čak vodite neformalan razgovor sa nekim generalnim menadžerom hotela kome je sve išlo „podmazano kao po loju“. Strategija prodaje zasnovana na emocijama povećava prodaju za 50 % 92 % potrošača žele da brendovi imaju oglase koji „pričaju priču“ Odgajan je u pristojnoj i dobrostojećoj porodici, završio školovanje na vreme, odmah se zaposlio, brzo napredovao – sve je išlo baš kao po nekom jako dobro razrađenom planu. Svaka čast, naravno! Ali zamislite sada drugu situaciju – da je životna priča i put istog tog čoveka „malo“ drugačija. Da je kroz školovanje imao probleme, da nije baš bio neki posebno dobar učenik, a da je studije, turizma npr., upisao sasvim slučajno jer je pre toga studirao ekonomiju. I dok je studirao, povremeno je radio studentske poslove u restoranima brze hrane, nekada pružao usluge turističkog vodiča (pa je tako naučio dva strana jezika), pa je počeo da se interesuje za turizam naknadno. I konačno ga upisao! I završio kao jedan on najboljih studenata. Ali po diplomiranju, nije mogao da nađe stalan posao u struci pa je morao da prihvata razne poslove u turizmu kako bi ostao u kontaktu sa materijom sve dok njegov veliki potencijal nije prepoznao menadžer prodaje hotela u kom je radio i ponudio mu bolju poziciju. E sa ovakvom pričom već imate pažnju svih prisutnih. A i poštovanje jer ste svojim snagama, umećem, znanjem uspeli da napravite veliki uspeh. Razmislite, sigurno ćete se setiti i drastičnijih i upečatljivijih primera. Setite se, na primer, priče o osnivaču sajta Alibaba, Kinezu Ma Yun-u. Pre nego što je postao multimilijarder, nije primljen ni na jedan posao na koji je aplicirao. A aplicirao je čak i na mesto prodavca u restoranu brze hrane KFC. Angažujte emocije ljudi Što je priča „potresnija“, ljudi se brže vezuju i poistovećuju sa njom. Bez obzira na to da li se osećate tužno, srećno ili uplašeno, emocija čini da se osećamo živim. Upravo zbog toga je važno da se te emocije probude i kod vaših slušaoca. Storytelling je idealan način da se emotivno povežete sa ljudima tako da kada razmišljate o sadržaju svoje priče, mislite o tome koje emocije želite da podstaknete i shodno tome pružajte informacije. Zemlja je bila užarena masa… Odmah da bude jasno – dobra priča ne mora da bude dugačka! Zato NEMOJTE započinjati svoju priču od stadiuma kada je zemlja bila užarena masa. Previše detalja i poštovanje hronologije u događajima dovodi do toga da se publika uspava pre nego što zanimljiv deo uopšte i počne. John Bates na ovu temu kaže: „Život se događa hronološkim redom – to je dosadno! Počnite u sredini, gde su stvari uzbudljive. Mnogo je zanimljivije.“ 40 % ljudi bolje reaguje na vizuelne informacije nego na tekstualne 5 – 10 % ljudi se zadržava na suvoparnim tekstovima 65 – 70 % ljudi se zadržava na suvoparnim tekstovima ako uključuju neke anegdote Budite dosledni, ali kreativni! Morate biti dosledni kada govorite o svom brendu. Kao što doslednim brendom smatramo onaj koji uvek koristi iste boje, slogan, logo. Ako se ove komponente često menjaju, konzumenti najpre bivaju zbunjeni i na kraju nezainteresovani. Isto važi i za poslovna pripovedanja. Ona zahtevaju praksu, kao uostalom i bilo koja druga aktivnost. Treba da upoznate „priču“ iznutra i spolja pre nego što je predstavite klijentima ili ciljnoj grupi. To će vam mnogo pomoći u nameri da ispričate priču „prirodno“. A u vezi sa kreativnim delom – uvek je dobro priču upotpuniti audio ili vizuelnim detaljima. Pogotovo ako se radi o prezentacijama. Realnost je da morate biti rođeni storyteller da bi samo priča mogla da prođe. Zato, kada god vam mogućnosti to dozvoljavaju, ubacite i dodatne elemente da „začinite“! Potrudite se ponekad da to bude i duhovito. Zašto da ne? „Ljudi misle o pričama, a ne o statistici. Zato marketeri treba da ovladaju veštinom storytelling-a“, Arianna Huffington, osnivač Huffington Post-a „Kroz priče najbolje učimo. Apsorbujemo brojeve, činjenice i detalje, ali oni u našim glavama ostaju zahvaljujući tome što ih vezujemo za priče“, Chris Brogan, američki novinar i marketing konsultant Svaki posao je sam po sebi stresan i nosi veliku odgovornost. Duhoviti detalji će opustiti atmosferu, a pored toga će zasigurno ostati upamćeni od strane publike! I za kraj zapamtite šta je rekla Maya Angelou, književnica i borac za građanska prava: „Na kraju dana ljudi se neće setiti šta ste rekli ili učinili, setiće se kako ste ih naveli da se osećaju.“  

Read more

Završen BBICC 2019

Ukupno 20 studentskih timova sa univerziteta iz čak 13 različitih zemalja odmerilo je snage u rešavanju tri poslovne studije slučaja na ovogodišnjem Belgrade Bussines International Case Competition – BBICC. Takmičenje je održano od 7. do 13. aprila u Beogradu u organizaciji Fakulteta organizacionih nauka i studentske menadžment organizacije Case Study Club. Studenti su imali priliku da reše tri studije slučaja koje su zadale tri različite kompanije: TeleGroup, The Coca-Cola Company i Saga. Titulu pobednika na ovogodišnjem takmičenju odneo je kanadski univerzitet Wilfrid Laurier University, University of Porto iz Portugala osvojio je drugo mesto, a treće mesto još jedan kanadski univerzitet Concordia University. Ophir Rotem, studentkinja Univerziteta u Floridi, dobila je priznanje najboljeg prezentera na celom takmičenju.

Read more

Croatia Airlines oborio rekord u 2018. godini

Protekle godine hrvatski nascionalni avio prevoznik, Croatia Airlines, ukupno je prevezao 2.168.863 putnika, što predstavlja rekord u postojanju ove kompanije. U poređenju sa 2017. godinom, zabeležen je porast od 2 posto. Podsećanja radi, prošle godine su uvedeni letovi na dve nove destinacije – Mostar, tokom cele godine i Dablin, za vreme letnje sezone, a uvedene su i sezonske linije iz Dubrovnika za Minhen i iz Splita ka Kopenhagenu.

Read more

Priča je dobra samo ako se dobro priča

Dopao vam se film. Vrhunski izrežiran, odlično snimljen. Lokacije za snimanje pametno su izabrane. Muzika divna. Fotografija takođe. Ali, ovo su elementi koje primetimo i komentarišemo naknadno jer prvo imamo, ili nemamo, WOW! na scenarij, tj. priču, i glumu. Velika mašinerija stoji iza jednog filmskog ostvarenja. Običnom gledaocu dve stvari su upečatljive – priča i gluma. Da li radnja „drži vodu”, koliko ga je zaintrigirala, koliko se puta nasmejao ili preznojio za vreme gledanja? Priča je dobra samo ako neko zna da je ispriča! Pisanje priče je dugotrajan i mentalno zahtevan proces. Od momenta kada se dođe do dobre ideje do „završnog proizvoda” može proći dug vremenski period. Priča prođe i desetine draftova dok ne dođe do finalne verzije. Dešava se i da se glavni fokus priče promeni u toku procesa pisanja – da pisac shvati da delo koje je započeo ipak treba da govori o nečem drugom. Pisac traga za pravim izborom reči, biraju one koje će najpreciznije opisati situaciju, određenu emociju ili karakternu osobinu nekog od likova. Mi kao konzumenti, ništa od ovog procesa ne vidimo. Jer posao scenariste, dramaturga, pisca, jeste da nas uvuče u magični svet koji je kreirao. Da njegove pisane reči učine da pomislimo da smo deo tog sveta. Taj WOW! osećaj posledica je dobrog pisanja i dobre glume. O tome nam govore Neven Novak, MA scenarija i dramaturgije i Nataša Tapušković, glumica. O čemu govorimo kada kažemo dobra priča Svakako, o dobroj zabavi, o kvalitetno provedenom vremenu. Ali govorimo i o drugim stvarima. Govorimo o moći priče da manipuliše našim emocijama, terajući nas da verujemo u svet i likove koji ne postoje, jer, čak i kada je zasnovana na istinitim događajima, dobra priča nije identična životu kojeg pripoveda. Ona je metafora tog života i pripoveda ga kroz uzročno posledični sled pažljivo odabranih događaja kako bi u nama izazvala željene emocije. Neven Novak Govorimo o verodostojnom svetu priče koji nam, zasnovan na jasno preciziranim zakonima i mogućnostima, pomaže da shvatimo svakodnevicu i svet u kojem živimo. Govorimo o glavnom junaku priče i njegovoj volji da, uprkos rizicima, ide ka svom cilju, savladavajući glavnog zlikovca i sve ostale prepreke koje je pred njega dobra priča postavila. Govorimo o narativnoj strukturi koja nam je omogućila da prepoznamo univerzalnu ljudsku sudbinu koja bez obzira na mesto i vreme iz kojeg potiče putuje kroz različite kulture, pomažući nam tako da u okvirima dobre priče i sukobu njezinih likova otkrijemo ili preispitamo svoju humanost.   I, na kraju, govorimo o nama samima i našoj volji da se saosećamo sa drugima i da vidimo svet drugim očima. Šta čini dobru priču? Konflikt Srce i krvotok dobre priče. Pod konfliktom se podrazumeva da se sva radnja priče zasniva na jednom ili svim nivoima konflikta: čovek protiv čoveka; čovek protiv svoje okoline (prirodne ili bilo koje druge katastrofe); čovek protiv sebe; čovek protiv društva. Ulozi i rizici Konflikt mora biti praćen visokim ulozima i rizicima koji posledično mogu da ugroze sve ili jednu od osnovnih ljudskih potreba: život, sigurnost, ljubav, itd. Protagonista ili glavni junak priče Lik bez kojeg priča ne može da postoji. Neko sa kim možemo da se poistovetimo i ko poseduje kapacitet da ide ka svom cilju bez obzira na sve. Struktura fabule Skup pažljivo odabranih događaja iz života likova koji su uzročno posledično povezani sa namerom da kod gledaoca izazovu željenu emociju. Transformacija glavnog lika Na kraju svake dobre priče glavni junak postaje drugačija osoba od one koja je bio kada je priča počela. Ukoliko do te promene ne dođe, priča verovatno nije trebalo ni da postoji. Neven Novak Koliko je važno da priča bude dobra, toliko je važna i njena interpretacija. Razmislite, dobra Nataša Tapušković gluma je ona koju zapravo ne primećujete. Istinito ponašanje pod okolnostima koje su izmišljene. Paul Newman glumu je definisao kao sposobnost absorpcije drugih karaktera uz dodavanje ličnog iskustva. Tako dobar glumac oživljava magiju priče, a vas uverava da se to na platnu ili sceni zaista dešava. A na koji način glumac uspeva da prepozna dobru priču i ispriča je publici, razgovarali smo sa Natašom Tapušković, srpskom filmskom i pozorišnom glumicom. Kada pročitate dobar scenario, šta je prvo što pomislite ili uradite? Prvo budem srećna da se dobar scenario „dogodio”… U slučaju da mi je ponuđena uloga, osećam radost i zahvalnost što imam priliku da budem deo te priče, a vrlo brzo slede pitanja koja idu unutar mene, a koja se tiču rediteljskog ugla kojim će tu priču ispričati. Pokušavam da sebe otvorim za usklađivanje sa baš tim uglom iz koga će reditelj nastupiti. To su sve maštanja pri prvom susretu. Kako glumac prepoznaje dobru priču? Svaki glumac ima svoj, verovatno, poseban mehanizam kojim utvrđuje šta je to dobra priča. Rekla bih da je to ono što svako od nas prepoznaje sobom, sopstvenim iskustvom, ono što može da odbrani – čini priču bliskijom. Mada dobar scenario mora da mami baš svakog glumca… Na koji način glumac „priča priču”? Glumac ulazi u priču putem lika koji tumači. Prinosi tom karakteru svoju uobrazilju, sećanja, emotivni svet, svoje prisustvo u baš određenom agregatnom stanju. Sve da bi koristeći neke tuđe rečenice, koje su u međuvremenu postale njegove, ispričao tu glavnu priču. Koliko često i u kojim slučajevima se dešava da se na snimanju menjaju ili dorađuju delovi scenarija? Neki glumci imaju sklonost da prilagođavaju replike sebi. To im omogućava udobnost pri tumačenju. Preinačuju repliku da bi postala više njihova. Ja sam više od onih drugih jer uživam u neizvesnosti hoću li uspeti da ta replika, nečijeg drugog sveta, postane apsolutno moja. Ta transmutacija je za mene krajnje uzbudljiva – kao da postajete kanal za život onih unutar vas koje ste možda trenutno zapostavili. Pri radu na Fassbinder-ovom transkriptu filma Zašto je poludeo gospodin R., koji je bio oslonac za istoimenu predstavu, imali smo zaista neuobičajeno i kreativno iskustvo. Reditelj mi je dao mogućnost da tekst koji je u filmu deo dijaloške scene prevedem u monolog, pa da ga, oslanjajući se na isti događaj, proširim barem četiri puta. Bilo je tako inspirativno… I naravno sasvim autentično u tumačenju, jer je proizašlo iz moje predhodno jasno definisane pozicije lika. Smatrate li da je prednost kada je scenarista istovremeno i glumac u filmu? Mislim da to ne mora, a i može biti prednost… Šta smatrate da je najvažnije u saradnji između scenariste i glumca? Ukoliko imaju prilike da sarađuju dok se scenario još uvek piše, što bi značilo da scenarista već zna za kog glumca ili glumicu piše određenu ulogu, međusobna pomoć i inspiracija mogu biti zaista značajni. Zato što je glumčev pogled uvek deo „subjektivnije” realnosti. Ta „subjektivnija” relanost i treba da ostane posebna unutar šire slike scenarija koji sadrži još karaktera, koji zajedno sa scenografom, direktorom fotografije i rediteljem stvaraju taj sasvim novi svet. Zato je međusobna interakcija neverovatno korisna. Milica Novak

Read more

Izabran novi predsednik ICCA-e

U novembru 2018. godine, kada je održan 57. ICCA kongres u Dubaiju, u sklopu Generalne skupštine, izabran je novi predsednik ove asocijacije – James Rees koji je na čelu londonske kompanije ExCeL. Od 2012. godine bio je član ICCA odbora, dok je 2017. postao potpredsednik. Rees je izjavio da će biti pravi zagovornik industrije poslovnih događanja i prvi u sektoru kongresne industrije koji će osigurati da „Vlada čuje glas ICCA-e na jeziku koji razume”.

Read more

Još novih Courtyard by Marriott hotela u Evropi do 2020.

Courtyard by Marriott objavio je da očekuje da će u naredne dve godine u Evropi dodatno povećati broj na 63. Do kraja 2020. će biti otvoreno ukupno 30 hotela ovog brenda. Osim Nemačke, Francuske i Velike Britanije, Courtyard prvi put dolazi u Jermeniju, Finsku i na Island. Courtyard Paris Gare de Lion otvoren je u oktobru 2018. godine, dok će u Hamburgu svoja vrata gostima otvoriti od proleća 2019.

Read more

Hotel Kempinski Palace Portorož dobitnik priznanja Star Diamond Award

Hotel Kempinski Palace u Portorožu dobitnik je prestižne globalne nagrade za izvrsnost u hotelijerstvu Star Diamond Award, koju dodeljuje American Academy of Hospitality Sciences. „Izuzetno smo počastvovani ovom nagradom, koja je rezultat velikog truda i rada koji naš tim u Kempinskom svakodnevno dokazuje. Prepoznati smo po vrhunskoj usluzi, što ovaj hotel stavlja na mapu najelitnijih hotela u regionu. Kako svaka nagrada nosi, kako zadovoljstvo, tako i veliku odgovornost, trudićemo se da u narednom periodu na pragu letnje sezone, potvrdimo prepoznatu izvrsnost,“ rekao je tim povodom Nikola Avram, direktor grupacije hotela koje posluju u okviru MK Grupe. Kempinski Palace ima pet zvezdica, jedan je od najluksuznijih hotela na Jadranu i deo je hotelske divizije MK Group od 2015. godine. Smešten je u zaštićenom uređenom parku u centru Portoroža. Poseduje 164 sobe, 17 apartmana i  jedinstvenu Kristalnu dvoranu. Pored toga, hotel raspolaže spa-centrom, restoranima i konferencijskim salama.

Read more

Prvi gradski hotel grupacije Amadria Park

Poslednjeg novembarskog dana prošle godine, hotelska grupacija Amadria Park otvorila je svoj prvi gradski hotel, u Zagrebu, pod imenom Amadria Park Hotel Capital. Kako se radi o objektu koji je izgrađen 1923. godine, u investiciju je uloženo 14,5 miliona evra, a pri uređenju se vodilo računa o svim izvornim detaljima kada je zgrada izgrađena. Hotel raspolaže sa 112 soba i manjom salom za sastanke koja može primiti do 40 osoba.

Read more

Hotel Hilton Beograd dobio eko-sertifikat Zeleni ključ

Zeleni ključ (Green Key), bazira se na međunarodnoj sertifikaciji turističkih objekata, u cilju promocije održivog razvoja u turizmu i aktivnog učešća u očuvanju životne sredine, a od skoro je dodeljen i hotelu Hilton Belgrade. Program Zeleni ključ je jedan od pet međunarodnih programa Fondacije za obrazovanje u životnoj sredini (FEE – Foundation for Environmental Education sa sedištem u Kopenhagenu), koja se na neprofitnoj bazi bavi promocijom održivog razvoja kroz obrazovanje o životnoj sredini.

Read more